< Зәбур 37 >

1 Давут язған күй: — Яманлиқ қилғучилар түпәйлидин өзүңни көйдүрмә, Накәсләргә һәсәт қилма.
Av David. Vreidskast ikkje yver illgjerningsmennerne, harmast ikkje yver deim som gjer urett!
2 Чүнки улар от-чөпләрдәк тезла үзүп ташлиниду, Юмран өсүмлүкләргә охшаш тозуп кетиду.
For liksom gras vert dei brått avskorne, og som grøne urter visnar dei burt.
3 Пәрвәрдигарға таян, тиришип яхшилиқ қил, Зиминда маканлишип яшап, Униң вапа-һәқиқитини озуқ билип һозурлан.
Lit på Herren og gjer det gode, bu i landet og legg vinn på truskap!
4 «Пәрвәрдигарни хурсәнлигим» дәп билгин, У арзу-тиләклириңгә йәткүзиду.
Og hugnast i Herren, so skal han gjeva deg det som ditt hjarta ynskjer.
5 Йолуңни Пәрвәрдигарға аманәт қил; Униңға таян, У чоқум [тилигиңни] иҗабәт қилиду.
Gjev Herren din veg i vald, og lit på honom! Han skal gjera det;
6 У һәққанийлиғиңни нурдәк, Адалитиңни чүштики қуяштәк чақнитиду.
og han skal lata di rettferd ganga fram som ljoset, og din rett som middagsklåren.
7 Пәрвәрдигарниң алдида тинич болуп, Уни сәвирчанлиқ билән күт; Һарамдин ронақ тапқан адәм түпәйлидин, Яман нийәтлири ишқа ашидиған киши түпәйлидин өзүңни көйдүрмә.
Ver still for Herren og stunda på honom! Vreidast ikkje yver den som hev lukka på sin veg, den mannen som legg upp meinråd!
8 Аччиғиңдин ян, ғәзәптин қайт, Өзүңни көйдүрмә; У пәқәт сени яманлиққа елип бариду.
Haldt deg frå vreide, lat harm fara, vreidast ikkje, det er berre til å gjera ilt!
9 Чүнки яманлиқ қилғучилар зиминдин үзүп ташлиниду; Пәрвәрдигарға тәлмүрүп күткәнләр болса, Зиминға егидарчилиқ қилиду.
For illgjerningsmenner skal verta utrudde, men dei som ventar på Herren, dei skal erva landet.
10 : Көзни жумуп ачқучила, рәзил адәм һалак болиду; Униң маканиға сәпселип қарисаң, у йоқ болиду.
Og um ei liti stund er den ugudlege ikkje til, og legg du merke til hans stad, so er han der ikkje.
11 Бирақ мулайим-мөминләр зиминға мираслиқ қилиду, Вә чәксиз арамбәхшликтин һозурлиниду.
Men dei spaklyndte skal erva landet og hugnast ved mykjen fred.
12 Рәзил адәм һәққанийға қәст қилиду; Униңға чишлирини ғучурлитип хирис қилиду;
Den ugudlege tenkjer upp vondt imot den rettferdige og skjer tenner imot honom.
13 Лекин Рәб униңға қарап күлиду; Чүнки [Рәб] униң бешиға келидиған күнни көриду.
Herren lær åt honom; for han ser at hans dag kjem.
14 Югашлар вә йоқсулларни жиқитиш үчүн, Йоли дурусларни қирип ташлаш үчүн, Рәзилләр қиличини ғилипидин суғуруп елип, Оқясиниң киричини тартип тәйярлиди.
Dei ugudlege dreg sverdet og spenner sin boge til å fella den arme og fatige og myrda deim som fer ærleg fram.
15 Лекин қиличи болса өз жүригигә санҗилиду, Оқялири сундуруветилиду.
Deira sverd skal ganga inn i deira eige hjarta, og deira bogar verta brotne sund.
16 Һәққанийлардики «аз», Көплигән яманларниң байлиқлиридин әвзәлдур.
Betre er det vesle den rettferdige hev, enn mykje gods hjå mange ugudlege.
17 Чүнки рәзилләрниң биләклири сундурулиду; Лекин Пәрвәрдигар һәққанийларни йөләйду;
For armarne vert brotne på dei ugudlege, men Herren styd dei rettferdige.
18 Пәрвәрдигар көңли дурусларниң күнлирини билиду; Уларниң мираси мәңгүгә болиду.
Herren kjenner dei dagar dei ulastande skal liva, og deira arv skal vara til æveleg tid.
19 Улар еғир күнләрдә йәргә қарап қалмайду; Қәһәтчиликтиму улар тоқ жүриду.
Dei skal ikkje verta til skammar i den vonde tid, og i hungers dagar skal dei verta mette.
20 Бирақ рәзилләр һалак болиду; Пәрвәрдигар билән қаршилашқучилар чимәнзардики гүл-гиядәк тозуп кетиду; Улар түгәйду; Ис-түтүндәк тарқилип түгәйду.
For dei ugudlege skal ganga til grunnar, og Herrens fiendar som blomeskrud på engjar; dei kverv som røyk, kverv burt.
21 Рәзил адәм өтнә елип қайтурмайду; Амма һәққаний адәм меһриванлиқ билән өтнә бериду;
Den ugudlege låner og gjev ikkje att, men den rettferdige gjer miskunn og gjev.
22 Чүнки [Пәрвәрдигар] рәхмәт қилғанлар зиминға егә болиду, Бирақ униң ләнитигә учриғанлар үзүп ташлиниду;
For dei han velsignar, skal erva landet; men dei han forbannar, skal verta utrudde.
23 Мәртанә адәмниң қәдәмлири Пәрвәрдигар тәрипидиндур; [Рәб] униң йолидин хурсән болиду.
Herren gjer ein manns steg faste, og han hev hugnad i hans veg.
24 У тейилип кәтсиму, жиқилип чүшмәйду; Чүнки Пәрвәрдигар униң қолини тутуп йөләп туриду.
Når han fell, vert han ikkje støypt til marki; for Herren styd hans hand.
25 Мән яш едим, һазир қерип қалдим; Лекин һәққанийларниң ташливетилгәнлигини, Яки пәрзәнтлириниң нан тилигәнлигини әсла көргән әмәсмән;
Eg hev vore ung og vorte gamall, men aldri hev eg set den rettferdige forlaten eller hans born beda um brød.
26 У күн бойи мәрт-меһриван болуп өтнә бериду; Униң әвлатлириму хәлиққә бәрикәт йәткүзиду.
Heile dagen gjer han miskunn og låner ut, og hans born vert velsigna.
27 Яманлиқни ташлаңлар, яхшилиқ қилиңлар, Мәңгү яшайсиләр!
Vik frå det vonde og gjer det gode, so vert du æveleg buande i landet.
28 Чүнки Пәрвәрдигар адаләтни сөйиду, У Өз мөмин бәндилирини ташлимайду; Улар мәңгүгә сақлиниду; Лекин рәзилләрниң әвлатлири үзүп ташлиниду.
For Herren elskar rett og forlet ikkje sine trugne; til æveleg tid vert dei haldne uppe; men avkjøme av ugudlege vert utrudt.
29 Һәққанийлар йәр-җаһанға егә болиду, Әбәдил-әбәткичә униңда макан тутуп яшайду.
Dei rettferdige skal erva landet og bu i det til æveleg tid.
30 Һәққаний адәмниң ағзи даналиқ җакалайду; Униң тили адил һөкүмләрни сөзләйду;
Rettferdig manns munn andar visdom, og hans tunga taler det som rett er.
31 Қәлбидә Худаниң [муқәддәс] қануни туриду; Униң қәдәмлири тейилип кәтмәс.
Hans Guds lov er i hans hjarta, hans stig er ikkje ustøde.
32 Рәзилләр һәққаний адәмни пайлап жүриду; Улар уни өлтүргидәк пәйтни издәп жүриду.
Dei ugudlege lurer på den rettferdige og søkjer å drepa honom.
33 Лекин Пәрвәрдигар уни дүшмәнниң чаңгилиға чүшүрмәйду; Яки һөкүмдә уни гунаға пүтмәйду.
Herren yvergjev honom ikkje i hans hand og fordømer honom ikkje, når han vert dømd.
34 Пәрвәрдигарни тәлмүрүп күт, Униң йолини чиң тутқин; У сениң мәртивәңни көтирип, зиминға егә қилиду, Рәзилләр һалак қилинғанда, Сән буни көрисән.
Venta på Herren og haldt deg på hans veg! so skal han upphøgja deg til å erva landet; du skal sjå på at dei ugudlege vert utrudde.
35 Мән рәзил адәмниң зомигәрлик қиливатқинини көрдүм, У худди айниған барақсан япйешил дәрәқтәк ронақ тапқан.
Eg såg ein ugudleg ovrikjen mann, og han breidde seg ut som eit heimevakse tre med sitt grøne lauv.
36 Бирақ у өтүп кәтти, Мана, у йоқ болди; Мән уни издисәмму, у тепилмайду.
Men han gjekk burt, og sjå, han var ikkje meir, og eg leita etter honom, men han vart ikkje funnen.
37 Мукәммәл адәмгә нәзәр сал, Дурус инсанға қара! Чүнки бундақ адәмниң ахир көридиғини арамбәхш хатирҗәмлик болиду.
Merk deg den ulastande mann, og sjå på den rett-tenkte, at freds mann hev ei framtid.
38 Итаәтсизләр болса бирликтә һалак болишиду; Уларниң келәчики үзүлиду;
Men dei fråfalne vert alle saman utøydde, framtidi vert avskori for dei ugudlege.
39 Бирақ һәққанийларниң ниҗатлиғи Пәрвәрдигардиндур; У еғир күнләрдә уларниң күчлүк панаһидур.
Og frelsa for dei rettferdige kjem frå Herren, deira sterke vern i trengsels tid.
40 Пәрвәрдигар ярдәм қилип уларни сақлайду; У уларни рәзилләрдин сақлап қутқузиду; Чүнки улар Уни башпанаһи қилиду.
Og Herren hjelper deim og friar deim ut, han friar deim frå dei ugudlege og frelser deim, for dei flyr til honom.

< Зәбур 37 >