< Зәбур 27 >

1 Давут язған күй: — Пәрвәрдигар мениң нурум вә ниҗатлиғимдур; Мән йәнә кимдин қорқай? Пәрвәрдигар һаятимниң қорғинидур; Мән кимниң алдида титрәй?
Kathutkung: Devit BAWIPA nang teh angnae hoi kaie rungngangnae doeh. Apihai ka taket ma hoeh. BAWIPA nang teh na kanguekung ka rapan la doeh na o ka lungpuen mahoeh.
2 Яманлиқ қилғучилар «Униң әтлирини йәйли» дәп маңа һуҗум қилғанда, Рәқиплирим, дүшмәнлирим маңа йеқинлашқанда, Путлишип, жиқилди улар.
Tami kahawihoehnaw ni na tuk teh thei hanlah na nout navah ouk a rawp awh teh ouk a tâlaw awh.
3 Зор қошун баргаһ қуруп мени қоршавға алсиму, Қәлбимдә һеч қорқунуч йоқ; Маңа уруш қозғисиму, йәнила хатирҗәм туриверимән.
Ransahu kalenpoung ni na kalup nakunghai ka lungpuen mahoeh. Taran ni na ka tuk nahai Cathut nang teh na kângue mingming han.
4 Пәрвәрдигардин бирла нәрсини тиләп кәлдим; Мән шуниңға интилимәктимәнки: — Өмүр бойи Пәрвәрдигарниң өйидә болсам, Пәрвәрдигарниң гөзәллигигә қарап жүрсәм, Униң ибадәтханисида туруп, йетәклишигә муйәссәр болсам, дәймән.
BAWIPA koe hno hei han ka ngai e hno buet touh doeh kaawm. Hothateh ka hring yunglam BAWIPA imthung o hane hoi yah, kângai runae lahoi lam na hrawi tie hah doeh.
5 Бешимға күн чүшкәндә, У мени сайивини астиға алиду; Мени чедириниң ичидә аман сақлап йошурувалиду. У мени уюлташ үстигә муқим турғузиду.
Rucatnae atueng dawkvah hnâroumcalah a rathei rahim na o sak. A bawkim thung vah hnâroumcalah na ta, ka rasang e lungsong van na thueng.
6 Шуңа һазир әтрапимдики дүшмәнлирим алдида бешим жуқури көтирилиду. Униң муқәддәс чедирида тәнтәнә қилип қурбанлиқлар сунимән; Нахша-күйләр ейтимән, мунаҗатларни ейтимән Пәрвәрдигарға!
Hatdawkvah ka tengpam e kaawm e ka taran teh katâ han lunghawinae pawlawk hoi a bawkim thungvah thuengnae teh ka poe han.
7 Нида қилғинимда авазимни аңлиғайсән, и Пәрвәрдигар; Маңа меһри-шәпқәт көрситип, иҗабәт қилғайсән.
BAWIPA pahren lahoi, kai ni na kaw navah ka lawk na thai pouh nateh kahei e na thai pouh haw.
8 Өз көңлүм: «Униң дидарини издәңлар!» дәйду; Дидариңни, и Пәрвәрдигар, өзүм издәймән.
Kai koe, Tho haw na ka tet e BAWIPA koe ka tho han.
9 Мәндин Өзүңни қачурмиғайсән! Ғәзәпләнгәндә қулуңни нери қоғлимиғайсән; Сән мениңдин ярдимиңни айимай кәлдиң; Сән мәндин айрилмиғайсән, мени ташливәтмигәйсән, и Ниҗаткарим Худа!
Kai koe na minhmai hrawk hanh. Kai koe na lungphuen hanh, na san heh na pâlei hanh lah a. Oe Cathut kaie rungngangnae nang teh kabawmkung doeh. Na cettakhai hanh. Pak na tha hanh lah a.
10 Ата-анам мени ташливәтсиму, Пәрвәрдигар мени қучиғиға алиду.
Anu hoi apa ni na ka pahnawt nakunghai BAWIPA nang ni pou na khenyawn lah a.
11 Маңа Өз йолуңни үгәткәйсән, и Пәрвәрдигар; Күшәндилирим [пайлап жүрмәктә], Мени түз йолға башлиғайсән.
Oe, BAWIPA taran ka tawn dawkvah roumnae lam koe lahoi na cetkhai lah a. Na ngainae na pâtu haw.
12 Мени рәқиплиримниң мәйлигә тапшурмиғайсән, Чүнки маңа қара чаплашмақчи болған ялғанчилар хелә көптур, Уларниң нәпәслириму зораванлиқтур.
Laithoe hoi pou na ka yue e taran koe na tat hanh.
13 Аһ, Пәрвәрдигарниң меһриванлиғини тирикләрниң зиминидә көрүшкә көзүм йәтмигән болса...!
A taminaw lathueng BAWIPA hawinae ka hmu roeroe han telah ka yuem.
14 Пәрвәрдигарни тәлмүрүп күткин! Җигәрлик бол, қәлбиң мәртанә болсун! Шундақ қил, Пәрвәрдигарни тәлмүрүп күткин!
BAWIPA teh kângue awh, yuemnae tawn awh, na lungpout awh hanh. BAWIPA teh kângue awh.

< Зәбур 27 >