< Зәбур 2 >
1 Әлләр немишкә чуқан салиду? Немә үчүн хәлиқләр бекардин-бекар сүйқәст ойлайду?
Hvorfor fnyser Hedninger, hvi pønser Folkefærd paa, hvad faafængt er?
2 Дуниядики падишалар сәпкә тизилип, Әмәлдарлар қара нийәт әйлишип, Пәрвәрдигар вә Униң Мәсиһи билән қаршилишип: —
Jordens Konger rejser sig, Fyrster samles til Raad mod HERREN og mod hans Salvede:
3 «Уларниң чәклимилирини чөрүветәйли, Уларниң асарәтлирини бузуп ташлайли!» — дейишиду.
»Lad os sprænge deres Baand og kaste Rebene af os!«
4 Асманда олтарғучи күлиду, Рәб уларни мазақ қилиду;
Han, som troner i Himlen, ler, Herren, han spotter dem.
5 Һәм аччиғида уларға сөзләп, Қәһри билән уларни вәһимигә селип: —
Saa taler han til dem i Vrede, forfærder dem i sin Harme:
6 «Өзүм болсам Зионда, йәни муқәддәс теғимда, Өзүм мәсиһ қилған падишани тиклидим».
»Jeg har dog indsat min Konge paa Zion, mit hellige Bjerg!«
7 «Мән [әрштики] пәрманни җакалаймәнки, Пәрвәрдигар маңа: — «Сән Мениң оғлум; Өзүм сени бүгүнки күндә туғулдурдум;
Jeg kundgør HERRENS Tilsagn. Han sagde til mig: »Du er min Søn, jeg har født dig i Dag!
8 Мәндин сора, Мән саңа мирас болушқа әлләрни, Тәәллуғуң болушқа йәр йүзини чәт-чәтлиригичә беримән;
Bed mig, og jeg giver dig Hedningefolk til Arv og den vide Jord i Eje;
9 Сән төмүр таяқ билән уларни битчит қиливетисән; Сапал чинини кукум-талқан қилғандәк, сән уларни парә-парә қиливетисән» — деди».
med Jernspir skal du knuse dem og sønderslaa dem som en Pottemagers Kar!«
10 Әнди, һәй падишалар, әқилдар болуңлар! Җаһандики сорақчилар савақ елиңлар;
Og nu, I Konger, vær kloge, lad eder raade, I Jordens Dommere,
11 Пәрвәрдигардин қорқуш билән униң хизмитидә болуңлар; Титрәк ичидә хошаллиниңлар!
tjener HERREN i Frygt, fryd jer med Bæven!
12 Оғулниң ғәзивиниң қозғалмаслиғи үчүн, Уни сөйүңлар; Чүнки униң ғәзиви сәлла қайниса, Йолуңлардила һалак болисиләр; Униңға таянғанлар нәқәдәр бәхитликтур!
Kysser Sønnen, at ikke han vredes og I forgaar! Snart blusser hans Vrede op. Salig hver den, der lider paa ham!