< Зәбур 140 >

1 Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп оқулсун дәп, Давут язған күй: — Рәзил адәмдин, и Пәрвәрдигар, мени азат қилғайсән; Зораван кишидин мени сақлиғайсән.
Ó, Drottinn, frelsaðu mig frá vondum mönnum. Verndaðu mig gegn ofbeldismönnunum
2 Улар көңлидә яманлиқларни ойлимақта; Улар һәр күни җәм болушуп уруш чиқармақчи.
sem sitja á svikráðum alla daga og vekja ófrið.
3 Тилини иланниңкидәк иштик қилиду; Кобра иланниң зәһири ләвлири астида туриду; (Селаһ)
Orð þeirra eru eins og eitruð höggormsbit.
4 Рәзил адәмниң қоллиридин мени аман қилиғайсән, и Пәрвәрдигар; Путлиримни путлашни қәстләйдиған зораван кишидин сақлиғайсән.
Varðveittu mig gegn ofbeldi þeirra og svikráðum.
5 Тәкәббурлар мән үчүн қилтақ, таниларни йошуруп тәйярлиди; Йол бойида тор яйди, Мән үчүн қапқанларни салди; (Селаһ)
Þessir ofríkismenn hafa lagt gildru fyrir mig, sett út snöru sína. Þeir bíða þess að geta kastað yfir mig neti, flækja mig í möskva sína.
6 Мән Пәрвәрдигарға: «Сән мениң Тәңримдурсән» — дедим; Йелинишлирим садасиға қулақ салғайсән, и Пәрвәрдигар;
Ó, Drottinn, þú ert minn Guð! Hlustaðu á grátbeiðni mína!
7 Пәрвәрдигар Рәб ниҗатлиғимниң күчидур; Сән җәң күнидә бешимни йепип қоғдиғансән.
Láttu ekki svikráð níðinganna heppnast.
8 Рәзил адәмниң үмүтини иҗабәт қилмиғайсән, и Пәрвәрдигар; Уларниң һейлилирини аққузмиғайсән; Болмиса өзлирини чоң тутувалиду. (Селаһ)
Láttu þá ekki ná árangri eða hreykja sér hátt.
9 Мени қоршивалғанларниң болса, Ләвлиридин чиққан шумлуқ уларниң өз бешиға чүшсун;
Svikráð þeirra komi þeim sjálfum í koll!
10 Үстигә чоғлар яғдурулсун; Улар отқа, Қайтидин чиқалмиғидәк һаңларға ташливетилсун;
Eldsglóðum rigni yfir þá. Steyptu þeim í gjár sem þeir komast ekki úr.
11 Тили чеқимчи адәмниң йәр йүзидә орни болмисун; Балаю-апәт зораванларни түгәшкичә овлайду;
Láttu lygara einskis ávinnings njóta í landi okkar, en refsaðu þeim í skyndi.
12 Мән билимәнки, Пәрвәрдигар езилгәнләрниң дәвасини сорайду, Йоқсулниң һәққини елип бериду;
Drottinn mun örugglega rétta hlut fólks sem þolað hefur ofsóknir þeirra, hann mun flytja mál hinna snauðu.
13 Бәрһәқ, һәққанийлар намиңға тәшәккүр ейтиду; Көңли дуруслар һозуруңда яшайду.
Hinir guðhræddu þakka þér. Þeir fá að lifa í nálægð þinni.

< Зәбур 140 >