< Зәбур 135 >

1 Һәмдусана! Пәрвәрдигарниң намини мәдһийиләңлар, Уни мәдһийиләңлар, Пәрвәрдигарниң қуллири!
Hvalite ime Gospodnje, hvalite, sluge Gospodnje,
2 Уни мәдһийиләңлар, Пәрвәрдигарниң өйидә турғанлар, Худайимизниң һойлилирида турғанлар!
Koji stojite u domu Gospodnjem, u dvorima doma Boga našega.
3 Яһни мәдһийиләңлар, чүнки Пәрвәрдигар меһривандур; Униң намиға күй ейтиңлар; Чүнки мошундақ қилиш шериндур;
Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod; pojte imenu njegovu, jer je slatko.
4 Чүнки Яһ Яқупни Өзиниңки болушқа, Исраилни Өз мираси болушқа талливалди.
Jer Jakova izabra sebi Gospod, Izrailja za dostojanje svoje.
5 Чүнки өзүм билимәнки, Пәрвәрдигар улуқдур; Рәббимиз барлиқ илаһлардин үстүндур.
Jer poznah da je velik Gospod, i Gospod naš svrh svijeh bogova.
6 Пәрвәрдигар немә ишни мувапиқ көргән болса, У асманларда, Зиминда, Деңизларда һәм униң барлиқ тәглиридиму шуни қилғандур.
Što god hoæe, sve Gospod èini, na nebesima i na zemlji, u morima i u svima bezdanima.
7 У йәр чәтлиридин булут-туманларни өрлитиду; Ямғурларға чақмақларни һәмраһ қилиду; Шамални Өз ғәзнилиридин чиқириду.
Izvodi oblake od kraja zemlje, munje èini usred dažda, izvodi vjetar iz staja njegovijeh.
8 У Мисирдики тунҗа оғулларни һалак қилди, Инсанларниң болсун, һайванларниң болсун һәммини уруп һалак қилди.
On pobi prvence u Misiru od èovjeka do živinèeta.
9 У аламәтләрни, мөҗизиләрни араңларға әвәтти, и Мисир; Пирәвн вә униң һәммә қуллири үстигә әвәтти.
Pokaza znake i èudesa usred tebe, Misire, na Faraonu i na svijem slugama njegovijem.
10 У улуқ әлләрни урувәтти, Қудрәтлик падишаларни өлтүрүвәтти;
Pobi narode velike, i izgubi careve jake:
11 Аморийларниң падишаси Сиһонни, Башанниң падишаси Огни, Қанаандики барлиқ падишалиқларни урувәтти.
Siona, cara Amorejskoga, i Oga, cara Vasanskoga, i sva carstva Hananska;
12 Уларниң зиминини мирас қилип, Өз хәлқи Исраилға мирас болушқа тәқдим қилди.
I dade zemlju njihovu u dostojanje, u dostojanje Izrailju, narodu svojemu.
13 Сениң намиң, Пәрвәрдигар, мәңгүгә, Шөһрәт-хатирәң дәвирдин-дәвиргичидур.
Gospode! ime je tvoje vjeèno; Gospode! spomen je tvoj od koljena do koljena.
14 Чүнки Пәрвәрдигар Өз хәлқиниң дәвасини сорайду; Өз қуллириға рәһим қилиду.
Jer æe suditi Gospod narodu svojemu, i na sluge svoje smilovaæe se.
15 Әлләрниң бутлири болса пәқәтла күмүч-алтундин ибарәттур, Уларни инсанниң қоллири ясиғандур, халас.
Idoli su neznabožaèki srebro i zlato, djelo ruku èovjeèijih;
16 Уларниң ағзи бар, бирақ сөзлимәйду; Көзлири бар, бирақ көрмәйду;
Usta imaju, a ne govore; oèi imaju, a ne vide;
17 Қулақлири бар, бирақ аңлимайду, Ағзида һеч нәпәс йоқтур.
Uši imaju, a ne èuju; niti ima dihanja u ustima njihovijem.
18 Уларни ясиғанлар уларға охшап қалиду, Уларға таянғанларму шундақтур.
Kakvi su oni onaki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.
19 Исраил җәмәти, Пәрвәрдигарға тәшәккүр-мәдһийә қайтуруңлар; Һарун җәмәти, Пәрвәрдигарға тәшәккүр-мәдһийә қайтуруңлар;
Dome Izrailjev, blagosiljaj Gospoda; dome Aronov, blagosiljaj Gospoda;
20 Лавий җәмәти, Пәрвәрдигарға тәшәккүр-мәдһийә қайтуруңлар; Пәрвәрдигардин қорқидиғанлар, Пәрвәрдигарға тәшәккүр-мәдһийә қайтуруңлар!
Dome Levijev, blagosiljaj Gospoda; koji se bojite Gospoda, blagosiljajte Gospoda.
21 Йерусалимда маканлашқан Пәрвәрдигарға Зиондин тәшәккүр-мәдһийә ейтилсун! Һәмдусана!
Blagosloven Gospod na Sionu, koji živi u Jerusalimu! Aliluja!

< Зәбур 135 >