< Зәбур 133 >

1 «Жуқириға чиқиш нахшиси»; Давут язған күй: — Қара, мана, қериндашлар бирликтә туруш немидегән яхши, немидегән шериндур!
ദാവീദിന്റെ ആരോഹണഗീതം. കണ്ടാലും, സഹോദരങ്ങൾ ഐക്യത്തോടെ വസിക്കുന്നത് എത്ര മനോഹരവും ആനന്ദകരവുമാകുന്നു!
2 У Һарунниң бешиға төкүлүп, сақилидин аққан аву қиммәтлик майдәк, У Һарунниң сақилидин еқип, Кийим-кечәкниң яқисиға чүшкән қиммәтлик майға охшайду;
അതു ശിരസ്സിൽ ഒഴിക്കപ്പെട്ട്, താടിയിലേക്ക് ഒഴുകുന്ന, അഹരോന്റെ താടിയിലേക്കുതന്നെ ഒഴുകി, അദ്ദേഹത്തിന്റെ വസ്ത്രാഞ്ചലത്തിലേക്കു പടരുന്ന അമൂല്യമായ അഭിഷേകതൈലംപോലെയാണ്.
3 У йәнә Һәрмон теғидики шәбнәмниң Зион тағлириға чүшүшигә охшайду; Чүнки шу йәрдә Пәрвәрдигар бәрикәтни — Йәни мәңгүлүк һаятни буйруған!
അതു സീയോൻപർവതത്തിൽ പതിക്കുന്ന ഹെർമോൻ ഹിമകണംപോലെയാണ്. യഹോവ തന്റെ അനുഗ്രഹവും ശാശ്വതജീവനും വർഷിക്കുന്നത് അവിടെയാണല്ലോ.

< Зәбур 133 >