< Зәбур 126 >
1 «Жуқириға чиқиш нахшиси» Пәрвәрдигар Зиондин сүргүн болғанларни қайтуруп кәлгәндә, Биз чүш көргәндәкла болдуқ;
Pieśń stopni. Gdy PAN odwrócił niewolę Syjonu, byliśmy jak we śnie.
2 Ағзимиз күлкигә, Тилимиз шатлинишқа толди; Шу тапта әлләр арисида улар: — «Пәрвәрдигар уларға зор ишларни қилип бәрди» — дейишти.
Wtedy usta nasze napełniły się śmiechem, a nasz język radością; wtedy mówiono między narodami: PAN uczynił wielkie rzeczy dla nich.
3 Пәрвәрдигар дәрвәқә биз үчүн зор ишларни қилди, Биз булардин шатлинимиз.
PAN uczynił dla nas wielkie rzeczy i z tego się radujemy.
4 Җәнуптики қуруқ ериқлар [шар-шар суларға] айландурулғандәк, Биз тутқунларниму өз әркимизгә қайтурғайсән, и Пәрвәрдигар;
Odwróć, PANIE, naszą niewolę jak strumienie na południu.
5 Көз яшлирини еқитип териғанлар шатлиқ билән орар;
Ci, którzy sieją we łzach, będą żąć z radością.
6 Жиғлап жүрүп чачидиған уруқни көтәргән киши, Бәрһәқ, шатлиқ-тәнтәнә билән ориған бағлирини көтирип қайтип келиду.
Kto wychodzi z płaczem, niosąc drogie ziarno, powróci z radością, przynosząc swoje snopy.