Зәбур 121

1 «Жуқириға чиқиш нахшиси» Көзлиримни тағлар тәрәпкә көтирип қараймән; Мениң ярдимим қәйәрдин келур?

Подижем очи своје ка горама; одакле ми долази помоћ?

2 Мениң ярдимим Пәрвәрдигардиндур; Асман-зиминни Яратқучидиндур.

Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.

3 У путуңни һеч тейилдурмайду; Сени сақлиғучи һеч үгдимәйду!

Неће дати да попузне нога твоја; не дремље чувар твој.

4 Мана, қара, Исраилни сақлиғучи һәм үгдимәйду, һәм ухлимайду!

Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев.

5 Пәрвәрдигар сениң сақлиғучиңдур; Пәрвәрдигар оң йениңдики сайивәндур.

Господ је чувар твој, Господ је сен твој, Он ти је с десне стране.

6 Қуяш күндүздә, ай кечидә саңа зәрәр йәткүзмәйду;

Дању те неће сунце убити ни месец ноћу.

7 Пәрвәрдигар барлиқ яманлиқтин сени сақлайду; У җениңни сақлайду;

Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ.

8 Пәрвәрдигар чиқишиңни, киришиңни, Буниңдин кейин әбәдил-әбәткичә сақлайду.

Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека.