< Зәбур 118 >

1 Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиңлар, чүнки У меһривандур; Униң меһир-муһәббити мәңгүдур!
Tacken HERREN, ty han är god, ty hans nåd varar evinnerligen.
2 Исраил: «Униң меһир-муһәббити мәңгүдур» — десун!
Så säge Israel, ty hans nåd varar evinnerligen.
3 Һарун җәмәти: «Униң меһир-муһәббити мәңгүдур» — десун!
Så säge Arons hus, ty hans nåd varar evinnerligen.
4 Пәрвәрдигардин қорқидиғанлар: «Униң меһир-муһәббити мәңгүдур» — десун!
Så säge de som frukta HERREN, ty hans nåd varar evinnerligen.
5 Қистақта қелип Яһға нида қилдим; Яһ җавап берип, мени кәңри-азатиликтә турғузди.
I mitt trångmål åkallade jag HERREN, och HERREN svarade mig och ställde mig på rymlig plats.
6 Пәрвәрдигар мән тәрәптидур, мән қорқмаймән; Инсан мени немә қилалисун?
HERREN står mig bi, jag skall icke frukta; vad kunna människor göra mig?
7 Пәрвәрдигар маңа ярдәм қилғучилар арисида болуп, мениң тәрипимдидур; Өчмәнлиримниң мәғлубийитини көримән.
HERREN står mig bi, han är min hjälpare, och jag skall få se med lust på dem som hata mig.
8 Пәрвәрдигарни башпанаһим қилиш, Инсанға тайиништин әвзәлдур;
Bättre är att taga sin tillflykt till HERREN än att förlita sig på människor.
9 Пәрвәрдигарни башпанаһим қилиш, Әмирләргә тайиништин әвзәлдур.
Bättre är att taga sin tillflykt till HERREN än att förlita sig på furstar.
10 Барлиқ әлләр мени қоршивалди; Бирақ Пәрвәрдигарниң нами билән уларни һалак қилимән;
Alla hedningar omringa mig, men i HERRENS namn skall jag förgöra dem.
11 Улар мени қоршивалди; бәрһәқ, қоршивалди; Бирақ Пәрвәрдигарниң нами билән мән уларни һалак қилимән;
De omringa mig, ja, de omringa mig, men i HERRENS namn skall jag förgöra dem.
12 Улар һәриләрдәк мени қоршивалди; Улар йеқилған янтақ отидәк тезла өчүрүлиду; Чүнки Пәрвәрдигарниң нами билән мән уларни һалак қилимән.
De omringa mig såsom bin, men de slockna såsom eld i törne; i HERRENS namn skall jag förgöra dem.
13 Сән [дүшмән] мени зәрб билән иттәрдиң, Жиқилғили тас қалдим; Бирақ Пәрвәрдигар маңа ярдәмдә болди.
Man stöter mig hårdeligen, för att jag skall falla, men HERREN hjälper mig.
14 Күчүм вә нахшам болса Яһдур; У мениң ниҗатлиғим болди!
HERREN är min starkhet och min lovsång, och han blev mig till frälsning.
15 Һәққанийларниң чедирлирида шатлиқ вә ниҗатлиқниң тәнтәнилири яңритилмақта; Пәрвәрдигарниң оң қоли зәпәр қучмақта!
Man sjunger med jubel om frälsning i de rättfärdigas hyddor: "HERRENS högra hand gör mäktiga ting.
16 Пәрвәрдигарниң оң қоли егиз көтирилгән! Пәрвәрдигарниң оң қоли зәпәр қучмақта!
HERRENS högra han upphöjer, HERRENS högra hand gör mäktiga ting."
17 Мән өлмәймән, бәлки яшаймән, Яһниң қилғанлирини җакалаймән.
Jag skall icke dö, utan leva och förtälja HERRENS gärningar.
18 Пәрвәрдигар маңа қаттиқ тәрбийә бәргән болсиму, Бирақ У мени өлүмгә тапшурмиди.
Väl tuktade mig HERREN, men han gav mig icke åt döden.
19 Һәққанийәт дәрвазилирини маңа ечип бериңлар; Мән киримән, Яһни мәдһийиләймән.
Öppnen för mig rättfärdighetens portar; jag vill gå in genom dem och tacka HERREN.
20 Бу Пәрвәрдигарниң дәрвазисидур; Һәққанийлар буниңдин кириду!
Detta är HERRENS port, de rättfärdiga skola gå in genom den.
21 Мән саңа тәшәккүр ейтимән; Чүнки Сән маңа җавап қайтурдуң, Һәм мениң ниҗатлиғим болдуң.
Jag tackar dig för att du svarade mig och blev mig till frälsning.
22 Тамчилар ташливәткән таш болса, Буҗәк теши болуп тикләнди.
Den sten som byggningsmännen förkastade har blivit en hörnsten.
23 Бу иш Пәрвәрдигардиндур, Бу көзимиз алдида карамәт болди.
Av HERREN har den blivit detta; underbart är det i våra ögon.
24 Бу Пәрвәрдигар яратқан күндур; Биз униңда шатлинип хурсән болимиз.
Detta är den dag som HERREN har gjort; låtom oss på den fröjdas och vara glada.
25 Қутқузғайсән, и Пәрвәрдигар, Сәндин өтүнимән; Сәндин өтүнимән, бизни яшнатқайсән!
Ack HERRE, fräls! Ack HERRE, låt väl gå!
26 Пәрвәрдигарниң намида Кәлгүчигә мубарәк болсун! Биз Пәрвәрдигарниң өйидә туруп саңа «Мубарәк!» дәп товлидуқ.
Välsignad vare han som kommer, i HERRENS namn. Vi välsigna eder från HERRENS hus.
27 Пәрвәрдигар Тәңридур; У үстимизгә нур бәргән; Һейтлиқ қурбанлиқни танилар билән бағлаңлар, — Қурбангаһниң мүңгүзлиригә илип бағлаңлар.
HERREN är Gud, och han gav oss ljus. Ordnen eder i högtidsled, med lövrika kvistar i händerna, fram till altarets horn.
28 Сән мениң Илаһимдурсән, Мән Саңа тәшәккүр ейтимән; Мениң Худайим, мән Сени улуқлаймән.
Du är min Gud, och jag vill tacka dig; min Gud, jag vill upphöja dig.
29 Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиңлар; Чүнки У меһривандур; Униң меһир-муһәббити мәңгүдур!
Tacka HERREN, ty han är god, ty hans nåd varar evinnerligen.

< Зәбур 118 >