< Зәбур 116 >

1 Мән Пәрвәрдигарни сөйимән, Чүнки У мениң авазимни, йелинишлиримни аңлиған.
Das ist mir lieb, daß der HERR meine Stimme und mein Flehen höret,
2 Чүнки У қулиқини маңа салди, Шуңа мән барлиқ күнлиримдә Униңға илтиҗа қилип чақиримән.
daß er sein Ohr zu mir neiget; darum will ich mein Leben lang ihn anrufen.
3 Өлүм асарәтлири мени чирмивалди; Тәһтисараниң дәрдлири мени тутувалди; Мән пешкәлликкә йолуқтум, әләм тарттим; (Sheol h7585)
Stricke des Todes hatten mich umfangen, und Angst der Hölle hatte mich getroffen; ich kam in Jammer und Not (Sheol h7585)
4 Шуниң билән мән Пәрвәрдигарниң намиға тохтимай нида қилдим: — «Сәндин өтүнимән, и Пәрвәрдигар, Җенимни қутулдурғайсән!
Aber ich rief an den Namen des HERRN: O HERR, errette meine Seele!
5 Шәпқәтликтур Пәрвәрдигар, һәққанийдур; Худайимиз рәһимдилдур.
Der HERR ist gnädig und gerecht, und unser Gott ist barmherzig.
6 Пәрвәрдигар наданни сақлайду; Мән харап әһвалға чүшүрүлдум, У мени қутқузди.
Der HERR behütet die Einfältigen. Wenn ich unterliege, so hilft er mir.
7 Һәй җеним, қайтидин хатирҗәм бол; Чүнки Пәрвәрдигар сехийлик, меһриванлиқ көрсәтти;
Sei nun wieder zufrieden, meine Seele; denn der HERR tut dir Gutes.
8 Чүнки Сән җенимни өлүмдин, көзлиримни яшлардин, Аяқлиримни путлишиштин қутқузғансән.
Denn du hast meine Seele aus dem Tode gerissen, mein Auge von den Tränen, meinen Fuß vom Gleiten.
9 Мән Пәрвәрдигар алдида тирикләрниң зиминида маңимән: –
Ich will wandeln vor dem HERRN im Lande der Lebendigen.
10 Ишәнгиним үчүн мундақ сөз қилғанмән: — «Мән қаттиқ хар қилинғанмән».
Ich glaube, darum rede ich. Ich werde aber sehr geplagt.
11 Җиддийләшкинимдин: — «адәмләрниң һәммиси ялғанчи!» — Дегәнмән.
Ich sprach in meinem Zagen: Alle Menschen sind Lügner.
12 Маңа көрсәткән барлиқ яхшилиқлирини мән немә билән Пәрвәрдигарға қайтуримән?
Wie soll ich dem HERRN vergelten alle seine Wohltat, die er an mir tut?
13 — Ниҗатлиқ қәдәһини қолумға алимән, Вә Пәрвәрдигарниң намини чақирип илтиҗа қилимән;
Ich will den heilsamen Kelch nehmen und des HERRN Namen predigen.
14 Мән қилған қәсәмлиримни Пәрвәрдигар алдида ада қилимән; Бәрһәқ, Униң барлиқ хәлқи алдида уларни ада қилимән.
Ich will meine Gelübde dem HERRN bezahlen vor all seinem Volk.
15 Пәрвәрдигарниң нәзиридә, Өз мөмин бәндилириниң өлүми қиммәтлик иштур!
Der Tod seiner Heiligen ist wert gehalten vor dem HERRN.
16 Аһ Пәрвәрдигар, мән бәрһәқ Сениң қулуңдурмән; Мән Сениң қулуңдурмән, дедигиңниң оғли екәнмән; Сән мениң асарәтлиримни йәшкәнсән;
O HERR, ich bin dein Knecht; ich bin dein Knecht, deiner Magd Sohn. Du hast meine Bande zerrissen.
17 Мән Саңа тәшәккүр қурбанлиқлирини сунимән, Пәрвәрдигарниң намини чақирип илтиҗа қилимән;
Dir will ich Dank opfern und des HERRN Namen predigen.
18 Мән қилған қәсәмлиримни Пәрвәрдигар алдида ада қилимән; Бәрһәқ, Униң барлиқ хәлқи алдида уларни ада қилимән;
Ich will meine Gelübde dem HERRN bezahlen vor all seinem Volk,
19 Пәрвәрдигарниң өйиниң һойлилирида, Сениң оттуруңда туруп, и Йерусалим, [Қәсәмлиримни ада қилимән]! Һәмдусана!
in den Höfen am Hause des HERRN, in dir, Jerusalem. Halleluja!

< Зәбур 116 >