< Зәбур 116 >

1 Мән Пәрвәрдигарни сөйимән, Чүнки У мениң авазимни, йелинишлиримни аңлиған.
Mi amas, ke la Eternulo aŭdas mian voĉon Kaj mian petegon,
2 Чүнки У қулиқини маңа салди, Шуңа мән барлиқ күнлиримдә Униңға илтиҗа қилип чақиримән.
Ke Li klinis Sian orelon al mi; Kaj en miaj tagoj mi Lin vokos.
3 Өлүм асарәтлири мени чирмивалди; Тәһтисараниң дәрдлири мени тутувалди; Мән пешкәлликкә йолуқтум, әләм тарттим; (Sheol h7585)
Ĉirkaŭis min la ondoj de la morto, Kaj turmentoj de Ŝeol min trafis; Suferon kaj ĉagrenon mi trovis. (Sheol h7585)
4 Шуниң билән мән Пәрвәрдигарниң намиға тохтимай нида қилдим: — «Сәндин өтүнимән, и Пәрвәрдигар, Җенимни қутулдурғайсән!
Sed la nomon de la Eternulo mi vokis: Ho Eternulo, savu mian animon.
5 Шәпқәтликтур Пәрвәрдигар, һәққанийдур; Худайимиз рәһимдилдур.
Favorkora estas la Eternulo kaj justa, Kaj nia Dio estas kompatema.
6 Пәрвәрдигар наданни сақлайду; Мән харап әһвалға чүшүрүлдум, У мени қутқузди.
La Eternulo gardas la simplanimulojn; Mi estis en mizero, kaj Li min savis.
7 Һәй җеним, қайтидин хатирҗәм бол; Чүнки Пәрвәрдигар сехийлик, меһриванлиқ көрсәтти;
Revenu, ho mia animo, al via trankvileco, Ĉar la Eternulo faris al vi bonon.
8 Чүнки Сән җенимни өлүмдин, көзлиримни яшлардин, Аяқлиримни путлишиштин қутқузғансән.
Ĉar Vi savis mian animon de la morto, Miajn okulojn de larmoj, Miajn piedojn de falpuŝiĝo.
9 Мән Пәрвәрдигар алдида тирикләрниң зиминида маңимән: –
Mi irados antaŭ la Eternulo En la lando de la vivo.
10 Ишәнгиним үчүн мундақ сөз қилғанмән: — «Мән қаттиқ хар қилинғанмән».
Kun kredo mi diris: Mi estas tre afliktita.
11 Җиддийләшкинимдин: — «адәмләрниң һәммиси ялғанчи!» — Дегәнмән.
Mi diris en mia konfuziĝo: Ĉu homo mensogas.
12 Маңа көрсәткән барлиқ яхшилиқлирини мән немә билән Пәрвәрдигарға қайтуримән?
Kion mi redonu al la Eternulo Por ĉiuj Liaj bonfaroj al mi?
13 — Ниҗатлиқ қәдәһини қолумға алимән, Вә Пәрвәрдигарниң намини чақирип илтиҗа қилимән;
Mi levos la pokalon de savo, Kaj mi vokos la nomon de la Eternulo.
14 Мән қилған қәсәмлиримни Пәрвәрдигар алдида ада қилимән; Бәрһәқ, Униң барлиқ хәлқи алдида уларни ада қилимән.
Miajn promesojn al la Eternulo mi plenumos Antaŭ Lia tuta popolo.
15 Пәрвәрдигарниң нәзиридә, Өз мөмин бәндилириниң өлүми қиммәтлик иштур!
Grandvalora en la okuloj de la Eternulo Estas la morto de Liaj fideluloj.
16 Аһ Пәрвәрдигар, мән бәрһәқ Сениң қулуңдурмән; Мән Сениң қулуңдурмән, дедигиңниң оғли екәнмән; Сән мениң асарәтлиримни йәшкәнсән;
Ho Eternulo, mi ja estas Via sklavo, Mi estas Via sklavo, filo de Via sklavino; Vi disigis miajn ligilojn.
17 Мән Саңа тәшәккүр қурбанлиқлирини сунимән, Пәрвәрдигарниң намини чақирип илтиҗа қилимән;
Al Vi mi oferdonos dankan oferon, Kaj la nomon de la Eternulo mi vokos.
18 Мән қилған қәсәмлиримни Пәрвәрдигар алдида ада қилимән; Бәрһәқ, Униң барлиқ хәлқи алдида уларни ада қилимән;
Miajn promesojn al la Eternulo mi plenumos Antaŭ Lia tuta popolo,
19 Пәрвәрдигарниң өйиниң һойлилирида, Сениң оттуруңда туруп, и Йерусалим, [Қәсәмлиримни ада қилимән]! Һәмдусана!
En la kortoj de la domo de la Eternulo, Interne de vi, ho Jerusalem.

< Зәбур 116 >