Зәбур 111

1 Һәмдусана! Көңли дурусларниң мәшрипидә, Һәм җамаәттә туруп, Пәрвәрдигарға пүтүн қәлбим билән тәшәккүр ейтимән.

Хвалим Те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору.

2 Пәрвәрдигарниң ясиғанлири улуқдур; Булардин хурсән болғанлар издинип уларни сүрүштүрмәктә.

Велика су дела Господња, драга свима који их љубе.

3 Униң әҗри шәрәп вә һәйвәттур, Униң һәққанийлиғи мәңгүгә туриду.

Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека.

4 У Өз мөҗизилирини яд әткүзиду; Пәрвәрдигар муһәббәтлик һәм рәһимдилликтур.

Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.

5 У Өзидин әйминидиғанларни аш билән тәминләйду; Өз әһдисини һемишә яд етиду.

Храну даје онима који Га се боје, памти увек завет свој.

6 У әмәллиридики қудритини Өз хәлқигә көрситип, Башқа әлләрниң мирас-зиминини уларға тәқдим қилди.

Силу дела својих јавио је народу свом давши им наследство народа.

7 Униң қоли қилғанлири һәқиқәт-садақәт вә адиллиқтур; Униң барлиқ көрсәтмилири ишәшликтур.

Дела су руку Његових истина и правда; верне су све заповести Његове;

8 Булар әбәдил-әбәткичә инавәтликтур; Һәқиқәттә һәм дуруслуқта чиқирилғандур.

Тврде су за ва век века, основане на истини и правди.

9 У Өз хәлқигә ниҗатлиқ әвәтти; Өз әһдисини әмир қилип мәңгүгә бекитти; Муқәддәс һәм сүрлүктур Униң нами.

Избављење посла народу свом; постави зававек завет свој. Име је Његово свето, и ваља Му се клањати.

10 Пәрвәрдигардин қорқуш даналиқниң башлинишидур; Униң һөкүмлирини тутқанларниң һәммиси йорутулған адәмләрдур; Униң мәдһийиси мәңгү туриду.

Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала Његова траје довека.