Зәбур 107
1 Аһ, Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиңлар! Чүнки У меһривандур, әбәдийдур Униң меһир-муһәббити!
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Пәрвәрдигар яв қолидин қутқузғанлар, У һәмҗәмәт болуп қутқузған хәлқи буни давамлиқ баян қилсун —
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 Йәни У шәриқ билән ғәриптин, шимал билән җәнуптин, Һәр қайси жутлардин жиғивелинғанлар буни ейтсун!
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Улар чөл-баяванни кезип пинһан йолда адашти, Адәм маканлашқан һеч бир шәһәрни тапалмастин.
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Ач һәмдә уссуз болуп, Җени чиқай дәп қалди.
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Андин Пәрвәрдигарға пәряд қилди, У уларни мушәққәтлиридин азат қилди.
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 Маканлашқидәк шәһәргә йәткичә, У уларни түз йолда башлиди.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Инсан балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Чүнки У чаңқиған көңүлни қандурди, Ач қалған җанни есил немәтләр билән толдурди.
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Зүлмәттә, өлүм көләңгисидә яшиғанлар, Төмүр кишән селинип, азап чәккәнләрни болса,
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 (Чүнки улар Тәңриниң әмирлиригә қаршилиқ қилди, Һәммидин Алий Болғучиниң несиһәтини кәмситти)
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 — У уларни җапа-мушәққәт тартқузуп кәмтәр қилди, Улар путлишип жиқилди, уларға ярдәмгә бирисиму йоқ еди.
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Андин Пәрвәрдигарға йелинип пәряд қилди, У уларни мушәққәтлиридин азат қилди.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Уларни зулмәт һәм өлүм сайисидин чиқирип, Уларниң зәнҗир-асарәтлирини сундуруп ташлиди.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Инсан балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Мана У мис дәрвазиларни парә-парә қилип, Төмүр тақақларни кесип ташлиди.
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Һамақәтләр өз итаәтсизлик йоллиридин, Қәбиһликлиридин азапларға учрайду;
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Көңлидә һәр хил озуқ-түлүктин бизар болуп, Өлүм дәрвазилириға йеқинлишиду.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Андин Пәрвәрдигарға йелинип пәряд қилиду, У уларни мушәққәтлиридин азат қилиду.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 У сөз-каламини әвәтип, уларни сақайтиду, Уларни заваллиқлиридин қутқузиду.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Адәм балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 Қурбанлиқ сүпитидә тәшәккүрләр ейтсун, Униң қилғанлирини тәнтәнилик нахшилар билән баян қилсун!
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Кемиләрдә деңизға чүшүп қатниғучилар, Улуқ суларда тирикчилик қилғучилар,
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Булар Пәрвәрдигарниң ишлириға гувачидур, Чоңқур океанда көрсәткән карамәтләрни көргүчидур.
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 Чүнки У бир сөз биләнла шиддәтлик шамални чиқирип, Долқунлирини өркәшлитиду;
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Кемичиләр асман-пәләк өрләйду, Суларниң тәһтилиригә чүшиду, Дәһшәттин уларниң җени ерип кетиду.
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Улар мәс адәмдәк әләң-сәләң ирғаңлайду, Һәр қандақ әқил-чариси түгәйду;
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Андин Пәрвәрдигарға йелинип пәряд қилиду, У уларни мушәққәтлиридин азат қилиду.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 У боранни тиничлитиду, Су долқунлириму җим болиду.
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Шуниң билән улар течлиғидин шатлиниду; У уларни тәшна болған арамгаһиға йетәкләп бариду.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Улар Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтсун! Униң өзгәрмәс муһәббити үчүн, Инсан балилириға көрсәткән мөҗизилири үчүн!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Улар хәлиқниң җамаитидиму Уни улуқлисун, Ақсақаллар мәҗлисидә Уни мәдһийилисун.
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 У дәрияларни чөлгә, Булақларни қақаслиққа айландуриду.
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 Аһалисиниң яманлиғи түпәйлидин, Һосуллуқ йәрни шорлуқ қилиду.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 У йәнә чөл-баяванни көлгә, Чаңқақ йәрни булақларға айландуриду;
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 Ачларни шу йәргә җайлаштуруп, Улар олтирақлашқан бир шәһәрни бәрпа қилиду;
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Улар етизларни һайдап-терип, үзүмзарларни бәрпа қилиду; Булар һосул-мәһсулатни мол бериду.
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 У уларға бәрикәт бериду, Шуниң билән уларниң сани хеләла ешип бариду, У уларниң мал-варанлирини һеч азайтмайду.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Улар йәнә җәбир-зулум, бала-қаза һәм дәрд-әләмгә йолуғуп, Сани азийип, пүкүлиду.
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 У есилзадиләр үстигә кәмситишлирини төкиду, Йолсиз дәшт-сәһрада уларни сәргәрдан қилиду;
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Лекин мискин адәмни җәбир-зулумдин жуқури көтирип сақлайду, Униң аилә-тавабатини қой падисидәк көп қилиду.
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Буни көңли дуруслар көрүп шатлиниду; Пасиқларниң ағзи етилиду.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Кимки дана болса, буларни байқисун, Пәрвәрдигарниң меһри-шәпқәтлирини чүшәнсун!
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
