< Зәбур 105 >
1 Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиңлар, Униң намини чақирип илтиҗа қилиңлар, Униң қилғанлирини хәлиқләр арисида аян қилиңлар!
Danket Jahwe, ruft seinen Namen an, / Macht seine großen Taten inmitten der Völker kund!
2 Униңға нахшилар ейтип, Уни күйләңлар; Униң пүткүл карамәт мөҗизилири үстидә сеғинип ойлиниңлар.
Singt ihm, spielt ihm, / Redet von all seinen Wundern!
3 Муқәддәс намидин пәхирлинип даңлаңлар, Пәрвәрдигарни издигүчиләрниң көңли шатлансун!
Rühmt euch seines heiligen Namens! / Es freue sich deren Herz, die Jahwe suchen.
4 Пәрвәрдигарни һәмдә Униң күчини издәңлар, Дидар-һозурини тохтимай издәңлар.
Fraget nach Jahwe und seiner Macht, / Suchet sein Antlitz beständig!
5 Униң яратқан мөҗизилирини, Карамәт-аламәтлирини һәм ағзидин чиққан һөкүмлирини әстә тутуңлар,
Gedenkt seiner Wunder, die er getan, / Seiner Zeichen und der Urteile seines Munds,
6 И Униң қули Ибраһим нәсли, Өзи таллиғанлири, Яқупниң оғуллири!
Ihr Nachkommen Abrahams, seines Knechts, / Ihr Söhne Jakobs, seine Erwählten!
7 У, Пәрвәрдигар — Худайимиз, Униң һөкүмлири пүткүл йәр йүзидидур.
Er, Jahwe, ist unser Gott; / Er waltet gerecht über alle Lande.
8 Өзи түзгән әһдисини әбәдий ядида тутиду — — Бу Униң миң әвлатқичә вәдишләшкән сөзидур, —
Er gedenkt seines Bundes auf ewig, / Des Wortes, das er geboten für tausend Geschlechter,
9 Йәни Ибраһим билән түзгән әһдиси, Исһаққа ичкән қәсимидур.
Des Bundes, den er geschlossen mit Abraham, / Seines Eides an Isaak.
10 У буни Яқупқиму низам дәп җәзмләштүрди, Исраилға әбәдий әһдә қилип берип: —
Er hat ihn für Jakob verheißend bestätigt, / Für Israel als ewigen Bund.
11 «Саңа Қанаан зиминини беримән, Уни мирасиң болған несивәң қилимән», — деди,
Indem er sagte: "Dir will ich geben Kanaans Land / Als euer erblich Besitztum."
12 — Гәрчә шу чағда уларниң сани аз, Етиварға елинмиған, шу йәрдики мусапирлар болсиму.
Damals waren sie klein an Zahl, / Ein Häuflein nur, und Gäste im Land.
13 Улар у жуттин бу жутқа, Бу әлдин у қәбилигә кезип жүрди;
So wanderten sie von Volk zu Volk, / Von einem Reiche zum andern Volk.
14 У һеч кимниң уларни езишигә йол қоймиди, Уларни дәп падишаларғиму тәнбиһ берип: —
Er ließ sie dabei von niemand bedrücken, / Ja, Könige strafte er ihretwegen:
15 Мән мәсиһ қилғанлиримға тәгмә, Пәйғәмбәрлиримгә яман иш қилма! — деди.
"Tastet meine Gesalbten nicht an, / Und meinen Propheten tut kein Leid!"
16 У әшу жутқа ачарчилиқни буйруди, Тирәк болған аш-нанни қурутувәтти.
Dann rief er Hungersnot gegen das Land, / Nahm jegliche Nahrung hinweg.
17 У улардин бурун бир адәмни әвәткән еди, Йүсүп қул қилип сетилған еди.
Er sandte vor ihnen her einen Mann: / Josef ward als Sklave verkauft.
18 Униң путлири зәнҗирдә ағриди, Униң җени төмүргә кирип қисилди;
Seine Füße wurden gefesselt, / In Eisen legte man ihn,
19 Шундақла та өзигә ейтилған вәһий әмәлгә ашурулғичә, Пәрвәрдигарниң сөз-калами уни синап тавлиди;
Bis sich sein Wort erfüllte, / Jahwes Spruch ihn geläutert hatte.
20 Пирәвн адәмлирини әвәтип уни бошатқузди, Қовмларниң һөкүмдари уни һөрлүккә чиқарди.
Da sandte der König und ließ ihn los, / Der Völkerbeherrscher gab ihn frei.
21 Уни өз ордисиға ғоҗидар қилип қойди, Пүтүн мал-мүлкигә башлиқ қилип тайинлап,
Er setzte ihn seinem Hause zum Herrn, / Zum Gebieter über all seinen Besitz;
22 Өз вәзирлирини униң ихтиярида болуп тәрбийилинишкә, Ақсақаллириға даналиқ үгитишкә тапшурди.
Er sollte seine Fürsten an sich fesseln, / Seine Ältesten sollte er Weisheit lehren.
23 Шуниң билән Исраил Мисирға кәлди, Яқуплар Һамниң зиминида мусапир болуп яшиди.
Dann kam Israel nach Ägypten, / Und Jakob ward Gast im Lande Hams.
24 [Пәрвәрдигар] Өз хәлқини көп нәсиллик қилип, Әзгүчилиридин күчлүк қилди.
Gott ließ sein Volk sehr zahlreich werden / Und machte es stärker als seine Bedränger.
25 У [Мисирлиқларниң] қәлбидә Өз хәлқигә нәпрәт һасил қилди, Уларни Өз қуллириға һейлә-микирлик болушқа майил қилди.
Es wandelte sich nämlich ihr Herz, sein Volk zu hassen, / Arglist zu üben an seinen Knechten.
26 У Өз қули болған Мусани, Өзиниң таллиғини Һарунни йоллиди.
Da sandte Gott Mose, seinen Knecht, / Und Aaron, den er sich erkoren.
27 Улар [Мисирда] илаһий аламәтләрни аян қилип, Һам зиминида униң мөҗизилирини орнатти.
Die taten Zeichen bei ihnen durch seine Macht / Und Wunderdinge im Lande Hams.
28 Пәрвәрдигар қараңғулуқни әвәтип, [Зиминни] зулмәткә қаплитивәтти; [Мисирлиқлар] Униң әмригә қарши турған әмәсму?
Er sandte Finsternis — es ward dunkel; / Denn widerstrebten sie nicht seinen Worten?
29 У уларниң сулирини қанға айландурди, Белиқлирини қурутивәтти.
Er verwandelte ihre Gewässer in Blut / Und ließ dadurch ihre Fische sterben.
30 Уларниң йәрлирини миж-миж пақилар басти, Шаһ-әмирлириниң һуҗрилириғиму улар толуп кәтти.
Es wimmelte auch ihr Land von Fröschen: / Die drangen sogar in der Könige Kammern.
31 У бир сөз биләнла, ғуж-ғуж чивинлар бесип кәлди; Һәммә булуң-пучқақларда ғиң-ғиң учар чүмүлиләр.
Er sprach, da kamen Bremsen, / Stechmücken in all ihr Gebiet.
32 У ямғурниң орниға мөлдүр яғдуруп, Бу зиминға ялқунлуқ от чүшүрди.
Er gab ihnen Hagel als Regen, / Ließ Feuer lohen in ihrem Land.
33 У үзүм таллирини, әнҗур дәрәқлирини урди, Зиминдики дәрәқләрни сундурувәтти.
Er schlug ihren Weinstock und Feigenbaum, / Zerbrach alle Bäume ihres Gebiets.
34 У бир сөз қилиши биләнла, чекәткиләр кәлди, Сансиз жутқур һашарәтләр мижилдап,
Er sprach, da kamen Heuschrecken / Und Hüpfer ohne Zahl.
35 Зиминида бар болған гияларни жутувәтти, Етизларниң барлиқ һосуллирини йәп түгәтти.
Die fraßen alles Kraut in ihrem Land, / Sie verzehrten die Frucht ihrer Felder.
36 [Ахирда] зиминидики барлиқ тунҗа туғулғанларни, Уларниң ғурури болған биринчи оғул балилирини қиривәтти.
Alle Erstgeburt schlug er in ihrem Land, / Die Erstlinge all ihrer Manneskraft.
37 Өз хәлқини болса, алтун-күмүчләрни көтәргүзүп чиқарди, Қәбилилиридә бирисиму жиқилип чүшүп қалғини йоқ.
Da ließ er sein Volk mit Silber und Gold ausziehn, / Und es strauchelte keiner in seinen Stämmen.
38 Уларниң чиққиниға Мисир хошал болди, Чүнки уларниң вәһимиси [Мисирлиқларға] чүшти.
Die Ägypter freuten sich ihres Auszugs, / Denn Graun vor ihnen war auf sie gefallen.
39 У уларға булутни сайивән болушқа, Отни түндә нур болушқа бәрди.
Er spannte Gewölk als Decke aus, / Und Feuer gab ihnen zur Nachtzeit Licht.
40 Улар сориди, У бөдиниләрни чиқарди, Уларни самавий нан билән қандурди.
Er bat: da ließ Gott Wachteln kommen / Und sättigte sie mit Himmelsbrot.
41 У ташни ярди, сулар булдуқлап чиқти; Қақаслиқта дәриядәк ақти.
Einen Fels tat er auf: da floß Wasser heraus; / Es rann wie ein Strom durch die Steppe.
42 Чүнки У бәргән муқәддәс сөзини, Өз қули Ибраһимни әстә тутти.
Denn er dachte seines heiligen Worts / Und Abrahams, seines Knechts.
43 У хәлқини шат-хурамлиқ билән, Өз таллиғинини шатиянә тәнтәниләр билән [азадлиққа] чиқарди.
Drum ließ er sein Volk mit Freuden ausziehn, / Seine Auserwählten mit Jubel.
44 У уларға әлләрниң зиминлирини берип, Уларни хәлиқләрниң әҗир-меһнәтлиригә муйәссәр қилди,
Er gab ihnen Länder der Heiden; / Was Völker erworben, das erbten sie.
45 Бу, уларниң Униң бәлгүлимилирини тутуп, Қанунлириға итаәт қилиши үчүн еди! Һәмдусана!
Denn sie sollten seine Gesetze befolgen / Und seinen Lehren gehorsam sein. / Lobt Jah!