< Зәбур 101 >
1 Давут язған күй: — Мән өзгәрмәс муһәббәт һәм адаләт тоғрилиқ нахша ейтимән, Сени, и Пәрвәрдигар, нахшилар билән күйләймән.
(Af David. En Salme.) Om Nåde og Ret vil jeg synge, dig vil jeg lovsynge, Herre.
2 Мән мукәммәл йолда еһтият билән иш көримән; Сән қачанму йенимға келисән!? Өз өй-ордамда сап көңүл билән жүримән.
Jeg vil agte på uskyldiges Vej, når den viser sig for mig, vandre i Hjertets Uskyld bag Hjemmets Vægge,
3 Һеч пасиқ нәрсини көз алдимға кәлтүрмәймән, Йолдин чәтнигәнләрниң қилмишлириға нәпрәтлинимән; Бундақлар маңа һеч йепишмас әсла.
på Niddingsdåd lader jeg aldrig mit Øje hvile. Jeg hader den, der gør ondt, han er ej i mit Følge;
4 Әгир көңүл мениңдин жирақ кетиду, Һеч рәзилликни тонуғум йоқтур.
det falske Hjerte må holde sig fra mig, den onde kender jeg ikke;
5 Кимки өз йеқининиң кәйнидин төһмәт қилған болса, Мән уни йоқитимән; Нәзири үстүн, дили тәкәббур адәмни мән сиғдурмаймән;
den, der sværter sin Næste, udrydder jeg; den opblæste og den hovmodige tåler jeg ikke.
6 Көзлирим зиминдики мөминләрдидур, Улар ордамда мән билән биллә турсун! Ким мукәммәл йолда маңса, у мениң хизмитимдә болиду.
Til Landets trofaste søger mit Øje, hos mig skal de bo; den, der vandrer uskyldiges Vej, skal være min Tjener;
7 Алдамчилиқ жүргүзгәнләрниң өй-ордамда орни болмайду, Ялған сөзлигәнләр көз алдимда турмайду.
ingen, der øver Svig, skal bo i mit Hus, ingen, som farer med Løgn, bestå for mit Øje.
8 Пәрвәрдигарниң шәһиридин яманлиқ қилғучиларни үзүп ташлаш үчүн, Һәр сәһәрдә зиминдики барлиқ рәзил адәмләрни йоқитимән.
Alle Landets gudløse gør jeg til intet hver Morgen for at udrydde alle Udådsmænd af HERRENs By.