< Зәбур 1 >
1 Рәзилләрниң гепи бойичә маңмайдиған, Гунакарларниң йолида турмайдиған, Мәсқирә қилғучиниң орнида олтармайдиған адәм бәхит тапур!
Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,
2 Униң хурсәнлиги пәқәт Пәрвәрдигарниң тәврат-қанунидилидур; У Пәрвәрдигарниң қанунини кечә-күндүз сеғинип ойлайду.
Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ!
3 У худди ериқ бойиға тикилгән, Өз пәслидә мевисини беридиған, Йопурмақлири солашмайдиған дәрәқтәктур; У немила қилса ронақ тапиду.
Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује.
4 Рәзил адәмләр болса ундақ болмас; Улар худди шамал учуривәткән тозандәктур.
Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар.
5 Шуниң үчүн рәзилләр сорақ күнидә тик туралмайду, Гунакарлар һәққанийларниң җамаитидә һеч бешини көтирип туралмайду.
Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком.
6 Чүнки Пәрвәрдигар һәққанийларниң йолини көңлигә пүккән; Рәзилләрниң йоли болса йоқилиду.
Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.