< Пәнд-несиһәтләр 4 >
1 И оғуллар, атаңларниң несиһәтлирини аңлаңлар, Көңүл қойсаңлар, Йоруқлуққа еришисиләр.
Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
2 Чүнки силәргә үгитидиғанлирим яхши билимдур, Көрсәтмилиримдин ваз кәчмәңлар.
Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
3 Чүнки мәнму атамниң юмран балиси едим, Анамниң арзулуқ ялғуз оғли едим,
Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
4 Атам маңа үгитип мундақ деди: — Сөзлиримни есиңдә тут; Көрсәтмилиримгә риайә қил, Шуниң билән яшнайсән.
Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
5 Даналиқни алғин, әқил тап, Ейтқан сөзлиримни унтума, улардин чиқма.
Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
6 [Даналиқтин] ваз кәчмә, у сени сақлайду; Уни сөйгин, у сени қоғдайду.
Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
7 Даналиқ һәммә ишниң бешидур; Шуңа даналиқни алғин; Барлиғиңни сәрп қилип болсаңму, әқил тапқин.
Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
8 [Даналиқни] әзизлигин, у сени көтириду, Уни чиң қучағлиғанда, сени һөрмәткә сазавәр қилиду.
Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
9 Бешиңға тақалған гүл чәмбирәктәк [саңа гөзәллик елип келиду], Саңа шөһрәтлик таҗ инъам қилиду.
Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
10 И оғлум, қулақ салғин, сөзлиримни қобул қилғин, Шунда өмрүңниң жиллири көп болиду.
Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
11 Мән саңа даналиқ йолини үгитәй, Сени дуруслуқ йоллириға башлай.
Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
12 Маңғиниңда қәдәмлириң чәкләнмәйду, Жүгүрсәң жиқилип чүшмәйсән.
Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
13 Алған тәрбийәңни чиң тут, Қолуңдин кәткүзмигин; Убдан сақлиғин уни, Чүнки у сениң һаятиңдур.
Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
14 Яман адәмләр маңған йолға кирмә, Рәзилләрниң изини басма.
Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
15 Уларниң [йолидин] өзүңни қачур, [Йолиға] йеқин йолима; Униңдин яндап өтүп кәт, Нери кәткин.
Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
16 Чүнки [яманлар] бирәр рәзиллик қилмиғичә ухлалмас, Бирәрсини жиқитмиғичә уйқиси кәлмәс.
Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
17 Яманлиқ уларниң озуғидур, Зораванлиқ уларниң шарабидур.
Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
18 Лекин һәққанийларниң йоли гоя таң нуридур, Күн чүш болғичә барғансери йоруйду.
А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
19 Яманларниң йоли зулмәт кечидәк қап қараңғу, Улар жиқилип, немигә путлишип кәткинини билмәйду.
А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
20 И оғлум, сөзлиримни көңүл қоюб аңла, Гәплиримгә қулақ сал.
Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
21 Уларни көзүңдә тутқин, Жүригиңниң қетида қәдирләп сақлиғин.
Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
22 Чүнки сөзлирим тапқанлар үчүн һаяттур, Уларниң пүтүн тенигә саламәтликтур.
Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
23 Қәлбиңни «һәммидин әзиз» дәп сап тут, Чүнки барлиқ һаят ишлири қәлбтин башлиниду.
Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
24 Ағзиңни әгир гәптин жирақ тарт, Ләвлириң езитқулуқтин нери болсун.
Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
25 Көзүңни алдиңға түз тиккин, Нәзириңни алдиңға тоғра ташла;
Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
26 Маңидиған йолуңни убдан ойланғин, Шундақ қилсаң ишлириң пухта болиду.
Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
27 Оңға, солға қаймиғин; Қәдәмлириңни яманлиқ йолидин нери тарт.
Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.