Пәнд-несиһәтләр 3
1 И оғлум, тәлимимни унтума, Дегәнлиримни һемишә көңлүңдә чиң тут.
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 Чүнки у саңа бәрикәтлик күнләр, узун өмүр вә хатирҗәмлик қошуп бериду.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Меһриван вә һәқ-сәмимий болуштин ваз кәчмә, Буларни бойнуңға есивал, Қәлбиңгә пүтивал.
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 Шундақ қилғанда Худа вә бәндиләрниң нәзиридә илтипатқа лайиқ болисән, данишмән һесаплинисән.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Өз әқлиңгә таянмай, Пәрвәрдигарға чин қәлбиң билән таянғин;
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 Қандақла иш қилсаң, Пәрвәрдигарни тонушқа интил; У саңа тоғра йолларни көрситиду.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Өзүңни әқиллиқ санима; Пәрвәрдигардин әйминип, яманлиқтин жирақ бол.
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 Шундақ қилғиниңда, бу ишлар дәрдиңгә дәрман, Устиханлириңға илик болиду.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Пәрвәрдигарниң һөрмитини қилип мал-дунияйиңдин һәдийәләрни сунғин, Етизиңдин тунҗа чиққан мәһсулатлириңдин Униңға атиғин;
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 Шундақ қилғиниңда, амбарлириң ашлиққа толуп ташиду, Шарап көлчәклириңдә йеңи шарап ешип-тешип туриду.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 И оғлум, Пәрвәрдигарниң тәрбийисигә бепәрвалиқ қилма, Униң тәнбиһидин бәзмә.
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 Чүнки, ата әзиз көргән оғлиға тәнбиһ-тәрбийә бәргәндәк, Пәрвәрдигар кимни сөйгән болса униңға тәнбиһ-тәрбийә бериду.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Даналиққа муйәссәр болған киши, Йоруқлуққа егә болған киши немидегән бәхитлик-һә!
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 Чүнки даналиқниң пайдиси күмүчниң пайдисидин көптур, Қиммити сап алтунниңкидинму зиядидур.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 У ләәл-яқутлардин қиммәтликтур, Интизар болған һәр қандақ нәрсәңдин һеч бириму униңға тәң кәлмәстур.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Даналиқниң оң қолида узун өмүр, Сол қолида байлиқ вә шөһрәт бардур.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Униң йоллири саңа хуш пурақ туюлур, Униң барлиқ тәриқилири сени арам тапқузур.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 У өзини тапқан адәмгә «һаятлиқ дәриғи»дур, Уни чиң тутқан киши немидегән бәхитлик!
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 Пәрвәрдигар даналиқ билән йәр-зиминни бәрпа қилди, Һекмәт билән асманни орнатти.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 Униң билими билән йәрниң чоңқур қатламлири йерилди, Һәмдә булутлардин шәбнәм чүшти.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 И оғлум! [Даналиқ билән билимни] көзүңдин чиқарма, Пишқан һекмәт вә пәм-парасәтни чиң тут.
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 Шуниң билән улар җениңға җан қошиду, Бойнуңға есилған есил марҗандәк саңа гөзәллик қошиду.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Шу чағда йолуңда аман-есән маңалайсән, Йолда путлашмайсән.
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 Ятқанда һеч немидин қорқмайсән, Йетишиң биләнла татлиқ ухлайсән.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Бешиңға дәһшәтлик вәһимә чүшкәндә қорқмиғин, Рәзилләрниң вәйранчилиғидин ғәм қилмиғин!
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 Чүнки Пәрвәрдигар сениң таянчиңдур, У путуңни қапқанлардин нери қилиду.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Пәқәт қолуңдин кәлсила, һаҗәтмәнләрдин яхшилиқни айимиғин.
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Қолум-хошнилириң сениңдин өтнә сорап кирсә, «Қайтип кетип, әтә кәлгин, әтә берәй» — демигин.
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Хошнаңға зиянкәшлик нийитидә болма, Чүнки у саңа ишинип йениңда хатирҗәм яшайду.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Бириси саңа зиян йәткүзмигән болса, Униң билән сәвәпсиз маҗиралашма.
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Зулумхор кишигә һәсәт қилма, Униң йол-тәдбирлиридин һеч немини таллима.
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 Чүнки қиңғир йолларни маңидиғанлар Пәрвәрдигарниң нәзиридә жиркиничликтур, Лекин Униң сирдаш достлуғи дурус яшаватқан адәмгә тәәллуқтур.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Пәрвәрдигарниң ләнити рәзиллик қилғучиниң өйидидур, Лекин У һәққаний адәмниң өйигә бәхит ата қилур.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Бәрһәқ, мәсқирә қилғучиларни У мәсқирә қилиду, Лекин кичик пеил кишиләргә шәпқәт көрситиду.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 Даналар шөһрәткә варислиқ қилиду, Лекин һамақәтләр рәсва қилиниду.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
