< Пәнд-несиһәтләр 3 >

1 И оғлум, тәлимимни унтума, Дегәнлиримни һемишә көңлүңдә чиң тут.
Son min, gløym ikkje læra mi! Lat hjarta varveitsla bodi mine!
2 Чүнки у саңа бәрикәтлик күнләр, узун өмүр вә хатирҗәмлик қошуп бериду.
For livetid lang og livs-år i mengd og velferd dei gjev deg i rikaste mål.
3 Меһриван вә һәқ-сәмимий болуштин ваз кәчмә, Буларни бойнуңға есивал, Қәлбиңгә пүтивал.
Lat ei kjærleik og truskap vika frå deg, men bitt deim um halsen på deg, skriv deim på di hjartetavla!
4 Шундақ қилғанда Худа вә бәндиләрниң нәзиридә илтипатқа лайиқ болисән, данишмән һесаплинисән.
Då vinn du ynde og fær godt vit for augo på Gud og menneskje.
5 Өз әқлиңгә таянмай, Пәрвәрдигарға чин қәлбиң билән таянғин;
Lit på Herren av heile ditt hjarta men set ikkje lit til ditt vit!
6 Қандақла иш қилсаң, Пәрвәрдигарни тонушқа интил; У саңа тоғра йолларни көрситиду.
Tenk på honom i all di ferd! So jamnar han dine vegar.
7 Өзүңни әқиллиқ санима; Пәрвәрдигардин әйминип, яманлиқтин жирақ бол.
Ver ikkje vis i eigne augo, ottast Herren og vik frå det vonde.
8 Шундақ қилғиниңда, бу ишлар дәрдиңгә дәрман, Устиханлириңға илик болиду.
Det vert til helsebot for holdet ditt, og kveik for beini dine.
9 Пәрвәрдигарниң һөрмитини қилип мал-дунияйиңдин һәдийәләрни сунғин, Етизиңдин тунҗа чиққан мәһсулатлириңдин Униңға атиғин;
Æra Herren med eiga di og med fyrstegrøda av all di avling.
10 Шундақ қилғиниңда, амбарлириң ашлиққа толуп ташиду, Шарап көлчәклириңдә йеңи шарап ешип-тешип туриду.
Då vert dine lødor rikleg fyllte, og safti renn yver i persorne dine.
11 И оғлум, Пәрвәрдигарниң тәрбийисигә бепәрвалиқ қилма, Униң тәнбиһидин бәзмә.
Son min, ei du vanvyrde Herrens age, og ver ikkje leid for hans refsing!
12 Чүнки, ата әзиз көргән оғлиға тәнбиһ-тәрбийә бәргәндәк, Пәрвәрдигар кимни сөйгән болса униңға тәнбиһ-тәрбийә бериду.
For Herren agar den han elskar, som ein far med den son han hev kjær.
13 Даналиққа муйәссәр болған киши, Йоруқлуққа егә болған киши немидегән бәхитлик-һә!
Sæl den mann som hev funne visdom, og den mann som vinn seg vit!
14 Чүнки даналиқниң пайдиси күмүчниң пайдисидин көптур, Қиммити сап алтунниңкидинму зиядидур.
For det er betre å kjøpa visdom enn sylv, og den vinning han gjev, er betre enn gull.
15 У ләәл-яқутлардин қиммәтликтур, Интизар болған һәр қандақ нәрсәңдин һеч бириму униңға тәң кәлмәстур.
Dyrare er han enn perlor, av alle dine skattar er ingen som han.
16 Даналиқниң оң қолида узун өмүр, Сол қолида байлиқ вә шөһрәт бардур.
Langt liv hev han i høgre handi, og i vinstre rikdom og æra.
17 Униң йоллири саңа хуш пурақ туюлур, Униң барлиқ тәриқилири сени арам тапқузур.
Hans vegar er hugnads-vegar, og alle hans stigar er velferd.
18 У өзини тапқан адәмгә «һаятлиқ дәриғи»дур, Уни чиң тутқан киши немидегән бәхитлик!
Han er livsens tre for deim som grip han, og dei som held han fast, er sæle.
19 Пәрвәрдигар даналиқ билән йәр-зиминни бәрпа қилди, Һекмәт билән асманни орнатти.
Med visdom hev Herren grunnfest jordi, med vit hev han laga himmelen.
20 Униң билими билән йәрниң чоңқур қатламлири йерилди, Һәмдә булутлардин шәбнәм чүшти.
Ved hans kunnskap fossa vatnet or djupi, og frå skyerne dryp det dogg.
21 И оғлум! [Даналиқ билән билимни] көзүңдин чиқарма, Пишқан һекмәт вә пәм-парасәтни чиң тут.
Son min! Slepp ikkje augo av deim, tak vare på visdom og ettertanke!
22 Шуниң билән улар җениңға җан қошиду, Бойнуңға есилған есил марҗандәк саңа гөзәллик қошиду.
So skal dei vera liv for sjæli di og prydnad um halsen din.
23 Шу чағда йолуңда аман-есән маңалайсән, Йолда путлашмайсән.
Då vandrar du trygt din veg og støyter ikkje din fot.
24 Ятқанда һеч немидин қорқмайсән, Йетишиң биләнла татлиқ ухлайсән.
Når du legg deg, so kvekk du’kje upp, men du ligg og søv so godt.
25 Бешиңға дәһшәтлик вәһимә чүшкәндә қорқмиғин, Рәзилләрниң вәйранчилиғидин ғәм қилмиғин!
Du skal ikkje ottast for bråstøkk, eller uver som yver ugudlege kjem.
26 Чүнки Пәрвәрдигар сениң таянчиңдур, У путуңни қапқанлардин нери қилиду.
For Herren skal vera di tiltru, og han skal vara din fot frå snara.
27 Пәқәт қолуңдин кәлсила, һаҗәтмәнләрдин яхшилиқни айимиғин.
Haldt ei burte det gode frå deim som treng det, når det stend i di magt å gjeva det!
28 Қолум-хошнилириң сениңдин өтнә сорап кирсә, «Қайтип кетип, әтә кәлгин, әтә берәй» — демигин.
Seg ikkje til grannen din: «Gakk og kom att! Eg skal gjeva deg i morgon» - når du hev det no!
29 Хошнаңға зиянкәшлик нийитидә болма, Чүнки у саңа ишинип йениңда хатирҗәм яшайду.
Tenk ikkje på vondt mot grannen din, når han bur trygt hjå deg!
30 Бириси саңа зиян йәткүзмигән болса, Униң билән сәвәпсиз маҗиралашма.
Trætta ikkje med nokon utan grunn, når han ei hev gjort deg vondt!
31 Зулумхор кишигә һәсәт қилма, Униң йол-тәдбирлиридин һеч немини таллима.
Ovunda ikkje ein valdsmann, og vel ikkje nokon av alle hans vegar!
32 Чүнки қиңғир йолларни маңидиғанлар Пәрвәрдигарниң нәзиридә жиркиничликтур, Лекин Униң сирдаш достлуғи дурус яшаватқан адәмгә тәәллуқтур.
For den falske er ei gruv for Herren, men med ærlege hev han umgang.
33 Пәрвәрдигарниң ләнити рәзиллик қилғучиниң өйидидур, Лекин У һәққаний адәмниң өйигә бәхит ата қилур.
Herrens forbanning er i huset hjå den gudlause, men heimen åt rettferdige velsignar han.
34 Бәрһәқ, мәсқирә қилғучиларни У мәсқирә қилиду, Лекин кичик пеил кишиләргә шәпқәт көрситиду.
Gjeld det spottarar, so spottar han, men dei audmjuke gjev han nåde.
35 Даналар шөһрәткә варислиқ қилиду, Лекин һамақәтләр рәсва қилиниду.
Vismenner erver æra, men dårer ber med seg skam til løn.

< Пәнд-несиһәтләр 3 >