< Пәнд-несиһәтләр 26 >

1 Язда қар йеғиш, Орма вақтида ямғур йеғиш қамлашмиғандәк, Иззәт-һөрмәт ахмаққа лайиқ әмәстур.
Kao snijeg ljeti ili kiša o žetvi, tako pristaju počasti bezumnomu.
2 Ләйләп учуп жүргән қучқачтәк, Учқан қарлиғач йәргә қонмиғандәк, Сәвәпсиз қарғиш кишигә зиян кәлтүрәлмәс.
Kao vrabac kad prhne i lastavica kad odleti, tako se i bezrazložna kletva ne ispunja.
3 Атқа қамча, ешәккә нохта лазим болғинидәк, Ахмақниң дүмбисигә таяқ лайиқтур.
Bič konju, uzda magarcu, a šiba leđima bezumnika.
4 Ахмақниң әхмиқанә гепи бойичә униңға җавап бәрмигин, Җавап бәрсәң өзүң униңға охшап қелишиң мүмкин.
Ne odgovaraj bezumniku po njegovoj ludosti, da mu i sam ne postaneš jednak.
5 Ахмақниң әхмиқанә гепи бойичә униңға җавап бәргин, Җавап бәрмисәң у өзиниң ахмақлиғини әқиллиқ дәп чағлар.
Odgovori bezumniku po ludosti njegovoj, da se ne bi učinio sam sebi mudar.
6 Өз путини кесивәткәндәк, Өз бешиға зулмәт тилигәндәк, Ахмақтин хәвәр йоллашму шундақ бир иштур.
Odsijeca noge sebi i gorčinu pije tko po bezumnom poruke šalje.
7 Токурниң карға кәлмигән путлиридәк, Ахмақниң ағзиға селинған пәнд-несиһәтму бекар болур.
Klecava bedra u hromoga - mudra je izreka u ustima bezumničkim.
8 Салғиға ташни бағлап атқандәк, Ахмаққа һөрмәт билдүрүшму әхмиқанә иштур.
Kamen za praćku vezuje tko bezumnom iskazuje čast.
9 Ахмақниң ағзиға селинған пәнд-несиһәт, Мәсниң қолиға санҗилған тикәндәктур.
Trnovita grana u ruci pijanice: mudra izreka u ustima bezumnika.
10 Өз йеқинлирини қарисиға зәхимләндүргән оқячидәк, Ахмақни яки удул кәлгән адәмни яллап ишләткән ғоҗайинму охшашла зәхимләндүргүчидур.
Strijelac koji ranjava sve prolaznike: takav je onaj tko unajmljuje bezumnika.
11 Ишт айлинип келип өз қусуғини ялиғандәк, Ахмақ ахмақлиғини қайтилар.
Bezumnik se vraća svojoj ludosti kao što se pas vraća na svoju bljuvotinu.
12 Өзини дана чағлап мәмнун болған кишини көрдүңму? Униңға үмүт бағлимақтин ахмаққа үмүт бағлимақ әвзәлдур.
Vidiš li čovjeka koji se sam sebi mudrim čini? Znaj, i od bezumnika ima više nade nego od njega!
13 Һорун адәм: — «Ташқирида дәһшәтлик бир шир туриду, Кочида бир шир жүриду!» — дәп [өйдин чиқмас].
Lijenčina veli: “Zvijer je na putu, i lav je na ulicama.”
14 Өз муҗуқида ечилип-йепилип турған ишиккә охшаш, Һорун кариватта йетип у яқ-бу яққа өрүлмәктә.
Kao što se vrata okreću na stožerima svojim, tako i lijenčina na postelji svojoj.
15 Һорун қолини сунуп қачиға тиққини билән, Ғизани ағзиға селиштинму еринәр.
Lijenčina umače ruku u zdjelu, ali je ne može prinijeti ustima.
16 Һорун өзини пәм билән җавап бәргүчи йәттә кишидинму дана санар.
Lijenčina se čini sebi mudrijim od sedmorice koji umno odgovaraju.
17 Кочида келиветип, өзигә мунасивәтсиз маҗираға арилашқан киши, Иштниң қулиқини тутуп созғанға охшаш хәтәргә дучар болар.
Psa za uši hvata tko se, u prolazu, umiješa u raspru koja ga se ne tiče.
18 Өз йеқинлирини алдап «Пәқәт чақчақ қилип қойдум!» дәйдиған киши, Отқашларни, оқларни, һәр хил әҗәллик қуралларни атқан тәлвигә охшайду.
Kao bjesomučnik koji baca zublje, strelice i sije smrt,
takav je čovjek koji vara bližnjega svoga i veli: “Samo se našalih.”
20 Отун болмиса от өчәр; Ғәйвәт болмиса, җедәл бесилар.
Kad nestane drva, oganj se gasi, i kad više nema klevetnika, prestaje svađa.
21 Чоғлар үстигә чачқан көмүрдәк, От үстигә қойған отундәк, җедәлчи җедәлни улғайтар.
Ugljen je za žeravnicu i drvo za oganj, a svadljivac da raspaljuje svađu.
22 Ғәйвәтхорниң сөзлири һәр хил назу-немәтләрдәк, Кишиниң қәлбигә чоңқур сиңдүрүләр.
Klevetnikove su riječi kao slastice: spuštaju se u dno utrobe.
23 Ялқунлуқ ләвләр рәзил көңүлләргә қошулғанда, Сапал қачиға күмүч һәл бәргәнгә охшаштур.
Srebrna gleđa preko zemljana suđa: laskave usne i opako srce.
24 Адавәт сақлайдиған адәм өчини гәплири билән япсиму, Көңлидә қат-қат сүйқәст сақлайду.
Mrzitelj hini usnama svojim, a u sebi nosi prijevaru;
25 Униң сөзи чирайлиқ болсиму, ишинип кәтмигин; Қәлбидә йәттә қат ипласлиқ бардур.
ne vjeruj mu kad ljupkim glasom govori, jer u srcu mu je sedam grdila;
26 У өчмәнлигини чирайлиқ гәп билән япсиму, Лекин рәзиллиги җамаәтниң алдида ашкарилинар.
ako himbom skriva mržnju, njegova će se opačina otkriti na zboru.
27 Кишигә ора колиған өзи чүшәр; Ташни домилатқан кишини таш думилап қайтип келип уни янҗар.
Tko jamu kopa, sam u nju pada, i tko kamen valja, na njega se prevaljuje.
28 Сахта тил өзи зиянкәшлик қилған кишиләргә нәпрәтлинәр; Хушамәт қилғучи еғиз адәмни һалакәткә иштирәр.
Lažljiv jezik mrzi svoje žrtve, laskava usta propast spremaju.

< Пәнд-несиһәтләр 26 >