Пәнд-несиһәтләр 24
1 Яманларға рәшк қилма, Улар билән барди-кәлди қилишни арзу қилма;
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Чүнки уларниң көңли зораванлиқнила ойлар; Уларниң ағзи азар йәткүзүшни сөзләр.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Аилә болса даналиқ асасида бәрпа қилинар; Чүшиниш билән мустәһкәмлинәр.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Билим билән өйниң ханилири һәр хил қиммәтлик, есил гөһәрләргә толдурулар.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Дана адәм зор күчкә егидур; Билими бар адәм қудритини ашурар.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Пухта несиһәтләр билән җәң қилғин; Ғәлибә болса Бирдин-бир Улуқ Мәслиһәтчи билән болар.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Даналиқ әқилсиз адәмгә нисбәтән толиму егиз, чүшиниксиздур; [Чоңлар] шәһәр дәрвазиси алдиға жиғилғанда у зуван ачалмас.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Әскиликни нийәтлигән адәм «сүйқәстчи» атилар.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Ахмақлиқтин болған нийәт гунадур; Һакавур киши адәмләргә жиркиничликтур.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Бешиңға еғир күн чүшкәндә җасарәтсиз болсаң, Күчсиз һесаплинисән.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 [Сәвәпсиз] өлүмгә тартилғанларни қутқузғин; Боғузлиниш хәвпидә турғанлардин ярдәм қолуңни тартма;
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Әгәр сән: «Бу иштин хәвиримиз йоқтур» десәң, Һәр адәмниң көңлини таразиға Салғучи буни көрмәсму? Җениңни һаят Сақлиғучи уни билмәсму? У һәр бир инсан балсиниң өз қилғанлири бойичә уларниң өзигә яндурмасму?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 И оғлум, һәсәл [тапсаң] истимал қил, у яхшидур. Һәрә көнигидин алған һәсәл болса татлиқ тетийду;
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Даналиқ билән тонушсаң, уму көңлүңгә шуниңдәк болар; Уни тапқиниңда җәзмән яхши көридиған күнүң болиду, Арзу-үмүтүң бекарға кәтмәс.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 И рәзил адәм, һәққанийниң өйигә йошурун һуҗум қилишни күтмә, Униң туралғусини булиғучи болма!
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Чүнки һәққаний йәттә қетим жиқилип чүшәр, Бирақ ахири йәнә орнидин турар. Лекин рәзил киши күлпәт ичигә путлишип чүшәр.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Рәқибиң жиқилип кәтсә хуш болуп кәтмә, Дүшминиң путлишип чүшсә шатланма;
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Пәрвәрдигар буни көргәндә, Бу қилиғиңни яхши көрмәй, Бәлким ғәзивини рәқибиңгә чүшүрмәслиги мүмкин.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Яманлар [раваҗ тапса], беарам болуп кәтмә; Рәзилләргә рәшк қилма.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Чүнки яманларниң келәчики йоқтур, Униң чириғиму өчүрүләр.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 И оғлум, Пәрвәрдигардин қорққин, падишаниму һөрмәт қил. Қутратқучилар билән арилашма.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Бундақ кишиләргә келидиған балаю-апәт уштумтут болар, [Пәрвәрдигар билән падишаниң] уларни қандақ йоқитидиғанлиғини биләмсән?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Буларму ақиланиләрниң сөзлиридур: — Сот қилғанда бир тәрәпкә ян бесиш қәтъий болмас.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Җинайәтчигә: «Әйипсиз сән» дәп һөкүм чиқарған кишигә, Хәлиқләр ләнәт ейтар; Әл-жутлар униңдин нәпрәтлинәр.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Бирақ улар җинайәтчиниң гунайини ечип ташлиған кишидин хурсән болар, Улар униңға бәхит-саадәт тилишәр.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Дурус җавап бәргүчи, Гояки кишиниң ләвлиригә сөйгүчидур.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Авал сиртта ишлириңниң йолини һазирлап, Етиз-ериқлириңни тәйярла, Андин өйүңни салғин.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Йеқиниңға қарши асассиз гувалиқ қилма; Ағзиңдин һеч ялғанчилиқ чиқарма.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 «У маңа қандақ қилған болса, мәнму униңға шундақ қилимән, Униң маңа қилғинини өзигә яндуримән», дегүчи болма.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Мән һорунниң етизлиғидин өттим, Әқилсизниң үзүмзарлиғи йенидин маңдим,
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Мана, һәр йеридин тикәнләр өсүп чиққан, Хохилар йәр йүзини бесип кәткән, Қоруқ теми өрүлүп кәткән!
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Уларни көргәч, убдан ойландим; Көргинимдин савақ алдим: —
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Сән: «Йәнә бирдәм көзүмни жумувалай, Йәнә бирдәм ухливалай, Йәнә бирдәм пут-қолумни алмап йетивалай» — десәң,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 Намратлиқ булаңчидәк сени бесип келәр, Һаҗәтмәнлик қалқанлиқ әскәрдәк саңа һуҗум қилар.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
