< Пәнд-несиһәтләр 23 >

1 Катта әрбаб билән һәмдәстихан болсаң, Алдиңдики ким екәнлигини убдан ойлан.
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 Иштийиң яман болса, Гелиңға пичақ тәңләп турғандәк өзүңни тарт.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Униң назу-немәтлирини тама қилма, Улар адәм алдайдиған тамақлардур.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Бай болимән дәп өзүңни упратма; Өзүңниң зеһниңни бу ишқа қаратма.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 [Байлиқларға] көз тикишиң биләнла, улар йоқ болиду; Пул-мал дәрвәқә өзигә қанат ясап, Худди бүркүттәк асманға учуп кетәр.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Ач көзниң ненини йемә, Униң есил назу-немәтлирини тама қилма;
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 Чүнки униң көңли қандақ болғандәк, өзиму шундақ. У ағзида: — Қени, алсила, ичсилә! — десиму, Бирақ көңлидә сени ойлиғини йоқ.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 Йегән бир жутум таамниму қусуветисән, Униңға қилған чирайлиқ сөзлириңму бекарға кәткән болиду.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Ахмаққа йол көрситип салма, Чүнки у әқил сөзлириңни көзгә илмас.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Қедимдә бекиткән йәрниң пасил ташлирини йөткимә, Житимларниң етизлириғиму аяқ басма;
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 Чүнки уларниң Һәмҗәмәт-Қутқузғучиси интайин күчлүктур; У Өзи улар үчүн үстүңдин дәва қилар.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Несиһәткә көңүл қой, Илим-билимләргә қулақ сал.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Балаңға тәрбийә бериштин еринмә; Әгәр таяқ билән урсаң, у өлүп кәтмәйду;
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14 Сән уни таяқ билән урсаң, Бәлким уни тәһтисарадин қутқузивалисән. (Sheol h7585)
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 И оғлум, дана болсаң, Мениң қәлбим қанчә хуш болар еди!
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 Ағзиңда орунлуқ сөзләр болса, ич-ичимдин шатлинимән.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Гуна садир қилғучиларға рәшк қилма, Һәрдайим Пәрвәрдигардин әймиништә турғин;
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 Шундақ қилғиниңда җәзмән көридиған яхши күнүң болиду, Арзу-үмүтүң бекарға кәтмәс.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 И оғлум, сөзүмгә қулақ селип дана бол, Қәлбиңни [Худаниң] йолиға башлиғин.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Мәйхорларға арилашма, Нәпси яман гөшхорлар билән барди-кәлди қилма;
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 Чүнки һарақкәш билән нәпси яман ахирида йоқсуллуқта қалар, Ғәпләт уйқисиға патқанларға җәндә кийимни кийгүзәр.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Сени тапқан атаңниң сөзини аңла, Анаң қериғанда униңға һөрмәтсизлик қилма.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Һәқиқәтни сетивал, Уни һәргиз сетивәтмә. Даналиқ, тәрбийә вә йорутулушниму ал.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 Һәққаний балиниң атиси чоң хошаллиқ тапар; Дана оғулни тапқан атиси униңдин хурсән болар.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Ата-анаңни сөйүндүрүп, Сени туққан анаңни хуш қил.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 И оғлум, қәлбиңни маңа тапшур; Көзлириңму һаятлиқ йоллиримға тикилсун!
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 Чүнки паһишә аял чоңқур оридур, Бузуқ ят аял тар зиндандур;
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 Улар қарақчидәк мөкүвелип, Инсанийәт арисидики вапасизларни көпәйтәр.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Кимдә азап бар? Кимдә дәрд-әләм? Ким җедәл ичидә қалар? Ким налә-пәряд көтирәр? Ким сәвәпсиз ярилинар? Кимниң көзи қизирип кетәр?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Дәл шарап үстидә узун олтарған, Әбҗәш шараптин тетишқа алдириған мәйхорлар!
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Шарапниң әҗайип қизиллиғиға, униң җамдики җулалиғиға, Кишиниң гелидин шундақ силиқ өткәнлигигә мәптун болуп қалма!
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 Ахирида у зәһәрлик иландәк чеқивалиду, Оқ иландәк нәштирини санҗийду.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Көз алдиңда ғәлитә мәнзириләр көрүниду, Ағзиңдин қалаймиқан сөзләр чиқиду.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 Худди деңиз-океанларда ләйләп қалғандәк, Йәлкәнлик кеминиң мома яғичи үстидә ятқандәк болисән.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 Сән чоқум: — Бириси мени урди, лекин мән яриланмидим! Бириси мени таяқ билән урди, бирақ ағриғини сәзмидим!» — дәйсән. Бирақ сән йәнә: «Һошумға кәлсәмла, мән йәнила шарапни издәймән! — дәйсән.
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.

< Пәнд-несиһәтләр 23 >