Пәнд-несиһәтләр 20
1 Шарап кишини рәсва қилар, Һарақ кишини ғалҗирлаштурар; Кимки униңға берилип езип кәтсә, әқилсиздур.
Minuman keras membuat orang kurang ajar dan ribut. Bodohlah orang yang minum sampai mabuk.
2 Падишаһниң ғәзиви ширниң һөкиришигә охшаш қорқунучлуқтур; Униң аччиғини кәлтүргән, өз җениға җаза чүшүрәр.
Murka raja bagaikan auman singa; orang yang membangkitkan kemarahannya berarti mencelakakan diri sendiri.
3 Өзини маҗирадин нери қилиш кишиниң иззитидур; Бирақ һәр бир ахмақ өзини басалмас.
Hanya orang bodohlah yang suka bertengkar; sikap yang terpuji ialah menjauhi pertengkaran.
4 Һорун адәм қишта йәр һайдимәс; Жиғим вақтида йоқлуқта қелип ашлиқ тиләр.
Petani yang malas tidak mengerjakan ladangnya pada waktunya; akhirnya pada musim menuai tanahnya tidak menghasilkan apa-apa.
5 Кишиниң көңлидики ой-нийәтлири чоңқур суға охшаштур; Йорутулған адәм уларни тартип алалайду.
Isi hati orang ibarat air sumur yang dalam; tapi bisa ditimba oleh orang yang punya pengertian.
6 Өзини садиқ дәйдиғанлар көптур; Бирақ ишәшлик бир адәмни ким тапалисун?
Banyak orang mengaku dirinya adalah kawan, tetapi yang betul-betul setia, sukar ditemukan.
7 Һәққаний адәм диянәтлик йолда маңар; Униң пәрзәнтлиригә бәхит-бәрикәт қалдурулар!
Anak-anak beruntung jika mempunyai ayah yang baik dan hidup lurus.
8 Падиша адаләт тәхтидә олтарғанда, Һәммә яманлиқни көзи билән қоғлайду.
Bila raja duduk di kursi pengadilan, ia dapat melihat semua yang jahat.
9 Ким өзини гунадин тазиландим, Виҗданим пакланди, дейәләйду?
Adakah orang yang bisa berkata, "Hatiku bersih, aku sudah bebas dari dosa?"
10 Икки хил тараза теши, Икки хил күрә ишлитиш, Охшашла Пәрвәрдигарға жиркиничликтур.
Timbangan dan ukuran yang curang tidak disenangi TUHAN.
11 Һәтта бала өз хислити билән билинәр; Униң қилғанлириниң пак, дурус яки әмәслиги һәрикәтлиридин көрүнүп турар.
Dari perbuatan anak dapat diketahui apakah kelakuannya baik dan lurus.
12 Көридиған көзни, аңлайдиған қулақни, Һәр иккисини Пәрвәрдигар яратти.
Telinga untuk mendengar dan mata untuk memandang, kedua-duanya Tuhanlah yang menciptakan.
13 Уйқиға амрақ болма, намратлиққа учрайсән; Көзүңни ечип ойғақ бол, нениң мол болар.
Orang yang suka tidur akan jatuh miskin. Orang yang rajin bekerja mempunyai banyak makanan.
14 Херидар мал алғанда: «Начар екән, начар екән!» дәп қақшайду; Елип кәткәндин кейин [«Есил нәрсә, әрзан алдим» дәп] махтиниду.
Pembeli selalu mengeluh tentang mahalnya harga. Tetapi setelah membeli, ia bangga atas harga yang diperolehnya.
15 Алтун бар, ләәл-яқутларму көптур; Бирақ билимни беғишлиған ләвләр немидегән қиммәтлик гөһәрдур!
Kata-kata yang mengandung pengetahuan, lebih berharga daripada emas dan berlian.
16 Ятқа кепил болған кишидин қәризгә тонини тутуп алғин; Ят хотунға капаләт бәргән кишидин капаләт пули ал.
Siapa mau menanggung utang orang lain, layak diambil miliknya sebagai jaminan janjinya.
17 Алдап еришкән тамақ татлиқтур; Кейин, униң йегини шеғил болар.
Harta hasil tipuan, mula-mula lezat rasanya, tetapi kemudian terasa seperti kerikil belaka.
18 Планлар мәслиһәт билән бекитиләр; Пишқан көрсәтмә билән җәң қилғин.
Rencana berhasil oleh pertimbangan; sebab itu, janganlah berjuang tanpa membuat rencana yang matang.
19 Гәп тошуғучи сирларни ашкарилар; Шуңа валақтәккүр билән арилашма.
Orang yang senang membicarakan orang lain, tidak dapat menyimpan rahasia; janganlah bergaul dengan orang yang terlalu banyak bicara.
20 Кимки ата-анисини һақарәт қилса, Униң чириғи зулмәт қараңғусида өчәр!
Orang yang mengutuk orang tuanya, hidupnya akan lenyap seperti lampu yang padam di malam yang gelap.
21 Тез еришкән мирас һаман бәрикәтлик болмас.
Harta yang mula-mula diperoleh dengan cepat, akhirnya ternyata bukan berkat.
22 Яманлиққа яманлиқ қайтурай демә; Пәрвәрдигарға тайинип күт, У дәрдиңгә йетәр.
Janganlah membalas kejahatan dengan kejahatan; percayalah kepada TUHAN, Ialah yang akan menolong.
23 Икки хил тараза теши Пәрвәрдигарға жиркиничликтур; Сахта өлчәм қәтъий яримас.
Neraca dan batu timbangan yang curang tidak disenangi TUHAN.
24 Инсанниң һаятлиқ қәдәмлирини Пәрвәрдигар бәлгүләйду; Ундақта инсан өз мусаписини нәдин билсун?
TUHAN sudah menentukan jalan hidup manusia di dunia ini; itu sebabnya manusia tak dapat mengerti jalan hidupnya sendiri.
25 Бир нәрсисини йениклик билән «[Худаға] аталған!» дәп вәдә бериш, Қәсәмләрдин кейин иккилинип қайта ойлиниш, Өз җенини қилтаққа чүшүргәнгә баравәр.
Pikir baik-baik sebelum menjanjikan kurban kepada TUHAN. Boleh jadi engkau akan menyesal kemudian.
26 Дана падиша яманларни топанни соруғандәк соруветиду, Хаман тәпкәндәк тулуқ билән янҗиветәр.
Raja yang bijaksana tahu siapa orang yang jahat; ia akan menghukum mereka tanpa ampun.
27 Адәмниң роһ-виҗдани — Пәрвәрдигарниң чириғидур, У қәлбниң һәр бир тәглирини тәкшүрүп пәриқ етәр.
Hati nurani manusia merupakan terang dari TUHAN yang menyoroti seluruh batin.
28 Меһри-шәпқәт вә һәқиқәт падишани сақлайду; У меһри-шәпқәт биләнла өз тәхтини мустәһкәмләйду.
Kalau raja memerintah dengan kasih, jujur dan adil, maka ia akan tetap berkuasa.
29 Яш жигитләрниң қавуллуғи уларниң пәхридур; Қериларниң иззити ақ чачлиридур.
Orang muda dikagumi karena kekuatannya, dan orang tua dihormati karena ubannya.
30 Тәрбийә ярилири яманлиқни тазилап чиқирар, Таяқ излири ич-бағирни таза қилар.
Ada kalanya pengalaman pahit menghapuskan kejahatan, dan membersihkan hati manusia.
