< Пәнд-несиһәтләр 17 >
1 Қурбанлиқ гөшлиригә толған җедәллик өйдин, Бир чишләм қуруқ нан йәп, көңүл течлиқта болған әвзәл.
Bolji je zalogaj suha kruha s mirom nego sa svađom kuća puna žrtvene pečenke.
2 Хизмәткар чевәр болса, ғоҗисиниң номуста қойғучи оғлини башқурар; Кәлгүсидә у ғоҗиниң оғли қатарида туруп униң мирасни тәқсим қилар.
Razuman sluga vlada nad sinom sramotnim i s braćom će dijeliti baštinu.
3 Сапал қазан күмүчни тавлар, чанақ алтунни тавлар, Бирақ адәмниң қәлбини Пәрвәрдигар синар.
Taljika je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Jahve sam.
4 Қәбиһ киши яман сөзләргә ишинәр; Ялғанчи питничиләрниң сөзигә қулақ салар.
Zločinac rado sluša usne prijevarne, i lažac spremno prisluškuje pogubnu jeziku.
5 Мискинләрни мәсқирә қилғучи, өзини Яратқучини һақарәтлигүчидур; Башқиларниң бәхитсизлигидин хошал болған киши җазасиз қалмас.
Tko se ruga siromahu, podruguje se Stvoritelju njegovu, i tko se veseli nesreći, ne ostaje bez kazne.
6 Қериларниң нәврилири уларниң таҗидур; Пәрзәнтләрниң пәхри уларниң атилиридур.
Unuci su vijenac starcima, a sinovima ures oci njihovi.
7 Ахмақ яришиқ гәп қилса униңға ярашмас; Мөтивәр ялған сөзлисә униңға техиму ярашмас.
Ne dolikuje budali uzvišena besjeda, a još manje odličniku usne lažljive.
8 Пара — уни бәргүчиниң нәзиридә есил бир гөһәрдур; Гоя уни нәгила ишләтсә мувәппәқийәткә еришидиғандәк.
Dar je čarobni kamen u očima onoga koji ga daje: kamo se god okrene, uspijeva.
9 Башқиларниң хаталиқини йопутуп кәчүргән киши меһир-муһәббәтни көзләр; Кона хаманни сориған киши йеқин достларни дүшмән қилар.
Tko prikriva prijestup, traži ljubav, a tko glasinu širi, razgoni prijatelje.
10 Ақиланигә сиңгән бир еғиз тәнбиһ, Ахмаққа урулған йүз дәрридин үнүмлүктур.
Razumna se ukor jače doima nego bezumna stotina udaraca.
11 Яманлар пәқәт асийлиқни көзләр; Уни җазалашқа рәһимсиз бир әлчи әвәтиләр.
Opak čovjek ide samo za zlom, ali se okrutan glasnik šalje na nj.
12 Әхмиқанә иш қиливатқан надан кишигә учрап қалғандин көрә, Балилиридин айрилған ейиққа йолуғуп қалған яхши.
Bolje je nabasati na medvjedicu kojoj ugrabiše mlade nego na bezumnika u njegovoj ludosti.
13 Кимки яхшилиққа яманлиқ қилса, Ишигидин балайиқаза нери кәтмәс.
Tko dobro zlom uzvraća neće ukloniti nesreću od doma svojeg.
14 Җедәлниң башлиниши тосмини су елип кәткәнгә охшайду; Шуңа җедәл партлаштин авал талаш-тартиштин қол үзгин.
Zametnuti svađu isto je kao pustiti poplavu: stoga prije nego svađa izbije, udalji se!
15 Яманни ақлиған, Һәққанийға қара чаплиған, Охшашла Пәрвәрдигарға жиркиничликтур.
Tko opravdava krivoga i tko osuđuje pravoga, obojica su mrski Jahvi.
16 Ахмақниң көңли даналиқни әтиварлимиса, Қандақму униң қолида даналиқни сетивалғидәк пули болсун?
Čemu novac u ruci bezumnomu? Da njime mudrost kupi, kad nema razbora!
17 [Һәқиқий] дост һәрдайим саңа муһәббәт көрситәр, [Һәқиқий] қериндаш яман күнүң үчүн ярдәмгә дунияға кәлгәндур.
Prijatelj ljubi u svako vrijeme, a u nevolji i bratom postaje.
18 Әқилсиз киши қол берип, Йеқини үчүн кепил болиду.
Nerazuman čovjek daje ruku i jamči pred svojim bližnjim.
19 Җедәлгә амрақ гунаға амрақтур; Босуғини егиз қилған һалакәтни издәр.
Grijeh ljubi tko ljubi svađu, i tko visoko diže svoja vrata, traži propast.
20 Нийити бузулған яхшилиқ көрмәс; Тилида һәқ-наһәқни астин-үстүн қилғучи балаға йолуқар.
Opak srcem ne nalazi sreće, i komu je jezik zao, zapada u nesreću.
21 Бала ахмақ болса, ата ғәм-қайғуға патар; Һамақәтниң атиси хушаллиқ көрмәс.
Tko rodi bezumna, na tugu mu je; a nije veseo ni otac budale.
22 Шат көңүл шипалиқ доридәк тәнгә давадур; Сунуқ роһ-дил адәмниң илигини қурутар.
Veselo je srce izvrstan lijek, a neveseo duh suši kosti.
23 Чирик адәм йәң ичидә парини қобул қилар; У адаләтниң йолини бурмилар.
Opaki prima dar iz njedara da bi iskrivio putove pravici.
24 Даналиқ йорутулған кишиниң көз алдида турар; Бирақ әқилсизниң көзи хиялкәшлик қилип қутупта жүрәр.
Razuman ima mudrost pred sobom, a bezumniku su oči na kraj zemlje.
25 Галваң бала атини азапға салар; Уни туққучиниңму дәрди болар.
Briga je ocu bezuman sin i žalost roditeljki svojoj.
26 Һәққанийларға җәриманә қоюшқа қәтъий болмас; Әмирләрни адаләтни қоллиғини үчүн думбалашқа болмас.
Ne valja kažnjavati pravednika, a nije pravo ni tući odličnike.
27 Билими бар киши кам сөзлүк болар; Йорутулған адәм қалтис еғир-бесиқ болар.
Tko usteže svoje riječi, razumije mudrost, i razuman je čovjek mirna duha.
28 Һәтта ахмақму аз сөзлисә дана һесаплинар; Тилини тизгинлигән киши данишмән санилар.
I luđak se smatra mudrim kada šuti i razumnim kad susteže svoje usne.