Пәнд-несиһәтләр 16
1 Көңүлдики нийәтләр инсанға тәвәдур; Бирақ тилниң җавави Пәрвәрдигарниң илкидидур.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Инсан өзиниң һәммә қилған ишини пак дәп биләр; Лекин қәлбдики нийәтләрни Пәрвәрдигар таразиға селип тартип көрәр.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Нийәт қилған ишлириңни Пәрвәрдигарға тапшурғин, Шундақ қилғанда планлириң пишип чиқар.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Пәрвәрдигар барлиқ мәвҗудийәтниң һәр бирини мәлум мәхсәт билән апиридә қилған; Һәтта яманларниму балаю-апәт күни үчүн яратқандур.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Тәкәббурлуққа толған көңүлләрниң һәр бири Пәрвәрдигарға жиркиничликтур; Қол тутушуп бирләшсиму, җазасиз қалмас.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Муһәббәт-шәпқәт вә һәқиқәт билән гуналар кафарәт қилинип йепилар; Пәрвәрдигардин әйминиш адәмләрни яманлиқтин халий қилар.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Адәмниң ишлири Пәрвәрдигарни хурсән қилса, У һәтта дүшмәнлириниму униң билән енақлаштурар.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Һалал алған аз, Һарам алған көптин әвзәлдур.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Инсан көңлидә өз йолини тохтитар; Амма қәдәмлирини тоғрилайдиған Пәрвәрдигардур.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Һәтта падишаниң ләвлиригә қаритип әпсун оқулсиму, Униң ағзи тоғра һөкүмдин чәтнимәс.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Адил тараза-мизанлар Пәрвәрдигарға хастур; Тараза ташлириниң һәммисини У ясиғандур.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Падиша рәзиллик қилса жиркиничликтур, Чүнки тәхт һәққанийәт биләнла мәһкәм турар.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Һәққаний сөзлигән ләвләр падишаларниң хурсәнлигидур; Улар дурус сөзлигүчиләрни яхши көрәр.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Падишаһниң қәһри гоя өлүмниң әлчисидур; Бирақ дана киши [униң ғәзивини] тиничландурар.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 Падишаһниң чирайиниң нури кишигә җан киргүзәр; Униң шәпқити вақтида яққан «кейинки ямғур»дур.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Даналиқ елиш алтун елиштин нәқәдәр әвзәлдур; Йорутулушни таллаш күмүчни таллаштин шунчә үстүндур!
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Дурус адәмниң егиз көтирилгән йоли яманлиқтин айрилиштур; Өз йолиға еһтият қилған киши җенини сақлап қалар.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Мәғрурлуқ һалак болуштин авал келәр, Тәкәббурлуқ жиқилиштин авал келәр.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Кәмтәр болуп мискинләр билән барди-кәлдидә болуш, Тәкәббурлар билән һарам мал бөлүшкәндин әвзәлдур.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Кимки ишни пәм-парасәт билән қилса пайда тапар; Пәрвәрдигарға таянған болса, бәхит-саадәт көрәр.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Көңли дана киши сәгәк атилар; Йеқимлиқ сөзләр адәмләрниң билимини ашурар.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Пәм-парасәт өзигә егә болғанларға һаятлиқниң булиқидур; Әқилсизләргә тәлим бәрмәкниң өзи әқилсизликтур.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Ақиланә кишиниң қәлби ағзидин әқил чиқирар; Униң ләвзигә билимни зиядә қилар.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Йеқимлиқ сөзләр гоя һәсәлдур; Көңүлләрни хуш қилип тәнгә давадур.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Адәм балисиға тоғридәк көрүнидиған бир йол бар, Лекин ақивити һалакәткә баридиған йоллардур.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Ишлигүчиниң иштийи уни ишқа салар; Униң қарни униңға һайдакчилик қилар.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Муттәһәм киши яман гәпни колап жүрәр; Униң ләвлири лавулдап турған отқа охшар.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Әгир адәм җедәл-маҗира туғдурғучидур; Ғәйвәтчи йеқин достларни айриветәр.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Зораван киши йеқин адимини аздурар; Уни яман йолға башлап кирәр.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Көзини жумувалған киши яман нийәтни ойлар; Левини чишлигән киши яманлиққа тәйярдур.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Һәққанийәт йолида ақарған чач, Адәмниң шөһрәт таҗидур.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Асан аччиқлимайдиған киши палвандин әвзәлдур; Өзини тутувалған шәһәр алғандинму үстүндур.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Чәк етәккә ташланғини билән, Лекин нәтиҗиси пүтүнләй Пәрвәрдигардиндур.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
