Пәнд-несиһәтләр 1
1 Исраил падишаси Давутниң оғли Сулайманниң пәнд-несиһәтлири: —
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Бу пәнд-несиһәтләр саңа әқил-парасәт, әдәп-әхлақни үгитип, сени ибрәтлик сөзләрни чүшинидиған қилиду;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 саңа даналиқ, һәққанийлиқ, пәм-парасәт вә дуруслуқниң йолйоруқ-тәрбийисини қобул қилдуриду.
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Бу [пәнд-несиһәтләр] наданларни зерәк қилип, яшларни билимлик вә сәзгүр қилиду;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 буларға қулақ селиши билән даналар билимини ашуриду, йорутулған кишиләр техиму дана мәслиһәткә еришиду,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 шундақла пәнд-несиһәтләр һәм тәмсилләрниң мәнасини, данишмәнләрниң һекмәтлири һәм тилсим сөзлирини чүшинидиған қилиниду.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Пәрвәрдигардин қорқуш билимниң башлинишидур; Ахмақлар даналиқни вә тәрбийини көзгә илмайду.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 И оғлум, атаңниң тәрбийисигә қулақ сал, анаңниң сөз-несиһәтидин айрилма;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 чүнки улар сениң бешиңға тақалған гүл чәмбирәк, бойнуңға есилған марҗан болиду.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 И оғлум, яманлар сени аздурса, уларға әгәшмигин.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Әгәр улар: — Жүр, қапқан қуруп адәм өлтүрәйли; Йошурунивелип, бирәр бегуна кәлгәндә урайли!
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Улардин хилму-хил қиммәтлик мал-дунияға егә болуп, Өйлиримизни олҗа билән толдуримиз.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Биз билән шерик бол, Һәмянимиз бир болсун, десә, —
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 И оғлум, уларға йолдаш болма, Өзүңни уларниң изидин нери қил!
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Чүнки уларниң путлири рәзилликкә жүгүриду, Қолини қан қилиш үчүн алдирайду.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Һәр қандақ учарқанат туюп қалғанда қапқан қоюш бекар аваричиликтур;
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Лекин булар дәл өз қенини төкүш үчүн сақлайду; Өз җанлириға замин болушни күтиду.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Нәпси йоғинап кәткән һәр бир адәмниң йоллириниң ақивити мана шундақ; [Һарам мал-дуния] өз егилириниң җенини алиду.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 [Бүйүк] даналиқ кочида очуқ-ашкарә хитап қилмақта, Чоң мәйданларда садасини аңлатмақта.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 Коча доқмушлирида адәмләрни чақирмақта, Шәһәр дәрвазилирида сөзлирини җакалимақта: —
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 И саддилар, қачанғичә мошундақ наданлиққа берилисиләр? Мәсқирә қилғучилар қачанғичә мәсқириликтин һозур алсун? Ахмақлар қачанғичә билимдин нәпрәтләнсун?!
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Тәнбиһлиримгә қулақ селип маңған йолуңлардин янған болсаңлар еди! Роһумни силәргә төкүп берәттим, Сөзлиримни силәргә билдүргән болаттим.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Лекин чақирсам, аңлимидиңлар; Қолумни узартсам, һеч қайсиңлар қаримидиңлар.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Несиһәтлиримниң һәммисигә пәрва қилмидиңлар, Тәнбиһимни аңлашни қилчә халимидиңлар.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Шуңа, бешиңларға балаю-қаза кәлгәндә күлимән, Вәһимә силәргә йетиши билән мәсқирә қилимән.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Һалакәт елип кәлгән вәһимә үстүңләргә чүшкәндә, Вәйранчилиқ силәргә қуюнтаздәк кәлгәндә, Силәр еғир қайғуға вә азапқа муптила болғиниңларда —
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 У чағда мошу кишиләр мәндин өтүнүп чақириду, Мән пәрва қилмаймән, Мени тәлмүрүп издисиму, тапалмайду.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Улар билимгә нәпрәтләнгинидин, Пәрвәрдигардин әйминишни таллимиғинидин,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Мениң нәсиһитимни қилчә қобул қилғуси йоқлуғидин, Тәнбиһимгиму пәрва қилмиғиниңлардин,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Улар өз бешини йәйду, Өз қәстлиридин толуқ азап тартиду;
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Чүнки саддиларниң йолдин чиқиши өз җениға замин болиду; Ахмақлар раһәтлик турмушидин өзлирини һалак қилиду.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Лекин маңа қулақ салғанлар аман-есән яшайду, Балаю-қазалардин, ғәм-әндишләрдин халий болуп, хатирҗәм туриду.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
