Чөл-баявандики сәпәр 13
1 Пәрвәрдигар Мусаға сөз қилип: —
И Господ рече Мојсију говорећи:
2 Мән Исраилларға мирас қилип бәргән Қанаан зиминини чарлап келишкә адәмләрни әвәткин; һәр бир ата җәмәткә тәвә қәбилидин бирдин адәм чиқирилсун, улар өз қәбилисидики әмир болсун, — деди.
Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
3 Муса Пәрвәрдигарниң әмри бойичә, уларни Паран чөлидин йолға салди; уларниң һәммиси Исраилларниң башлири еди.
И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
4 Төвәндикиләр уларниң исимлири: — Рубән қәбилисидин Заккурниң оғли Шаммуя,
А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
5 Шимеон қәбилисидин Хориниң оғли Шафат,
Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
6 Йәһуда қәбилисидин Йәфуннәһниң оғли Каләб,
Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
7 Иссакар қәбилисидин Йүсүпниң оғли Игал,
Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
8 Әфраим қәбилисидин Нунниң оғли Һошия,
Од племена Јефремовог Авсије син Навин;
9 Бинямин қәбилисидин Рафуниң оғли Палти,
Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
10 Зәбулун қәбилисидин Содиниң оғли Гаддийәл,
Од племена Завулоновог Гудило син Судин;
11 Йүсүп қәбилисидин, йәни Манассәһ қәбилисидин Сусиниң оғли Гадди,
Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
12 Дан қәбилисидин Гималлиниң оғли Аммийәл,
Од племена Дановог Амило син Гамалин.
13 Ашир қәбилисидин Микаилниң оғли Сәтур,
Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
14 Нафтали қәбилисидин Вофсиниң оғли Наһби,
Од племена Нефталимовог Навија син Савин;
15 Гад қәбилисидин Макиниң оғли Геуәл.
Од племена Гадовог Гудило син Махилов.
16 Мана булар Муса чарлап келиңлар дәп Қанаан зиминиға әвәткән адәмләрниң исми. Муса Нунниң оғли Һошияни Йәһошуя дәп атиди.
То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
17 Муса уларни чарлап келишкә Қанаанға сәпәрвәр қилип: — Силәр мошу йәрдин Нәгәв чөли тәрәпкә қарап меңиңлар, андин тағлиқ районға чиқиңлар.
И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
18 У йәрниң қандақ екәнлигини, у йәрдикиләрниң күчлүк-аҗизлиғини, аз яки көплүгини көрүп беқиңлар;
И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
19 улар туруватқан йәрниң қандақ екәнлигини, яхши-яманлиғини көрүңлар; улар туруватқан шәһәрләрниң қандақ екәнлигини, баргаһлиқ шәһәр яки сепил-қәлъәлик шәһәр екәнлигини;
И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
20 у йәрниң мунбәт яки мунбәтсиз екәнлигини, дәл-дәрәқлириниң бар-йоқлуғини көрүп келиңлар. Жүрәкликрәк болуп, мевә-чивилиридин алғач келиңлар, — деди. Бу чағ дәл үзүм пишип қалған вақит еди.
И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
21 Улар шу тәрәпләргә чиқип, зиминни Зин чөлидин тартип таки Һамат еғизиниң йенидики Рәһобқичә берип чарлашти.
И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
22 Улар җәнуп тәрәптә Һебронға барди, у йәрләрдә Анақийларниң әвлатлиридин Аһиман, Шишай, Талмай дегәнләр олтиришлиқ еди. Әслидә Һеброн шәһири Мисирдики Зоан шәһиридин йәттә жил илгири ясалған еди.
И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
23 Улар «Әшкол җилғиси»ға кәлди, у йәрдә бир сап үзүми бар бир үзүм шехини кесип, бир балдаққа есип икки адәмгә көтәргүзүп маңди; улар азрақ анар билән әнҗирму елип қайтип кәлди.
Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
24 Исраиллар шу йәрдә кесивалған әшу үзүм сәвәвидин у йәр «Әшкол җилғиси» («[үзүм сапиғи җилғиси]») дәп аталди.
И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
25 Улар қириқ күндин кейин у йәрләрни чарлап түгитип, қайтип кәлди.
И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
26 Улар келип, Паран чөллүгидики Қадәштә Муса, Һарун вә пүтүн Исраил җамаити билән көрүшти. Улар иккиләнгә һәм пүткүл Исраил җамаитигә мәлумат бәрди һәм зиминниң мевилирини уларға көрсәтти.
И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
27 Улар Мусаға мәлумат берип: — Биз өзлири бериңлар дегән йәрләргә бардуқ, растинла сүт билән һәсәл еқип туридиған йәр екән, мана булар шу йәрниң мевилири.
И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
28 Бирақ у йәрдикиләр бәк күчтүңгүр екән, шәһәрләр сепиллиқ болуп һәм пухта-һәйвәтлик екән. Униң үстигә, биз у йәрдә Анақийларниң әвлатлириниму көрдуқ.
Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
29 Амаләкләр җәнуп тәрәптә туридикән; Һиттийлар, Йәбусийлар, Аморийлар тағларда туридикән; Ⱪананийлар деңиз бойлирида вә Иордан дәрияси бойлирида туридикән, — деди.
Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
30 Каләб Мусаниң алдида көпчиликни тиничлитип: — Биз дәрһал атлинип берип у йәрни егиләйли! Чүнки биз чоқум ғалип келимиз — деди.
А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
31 Лекин униң билән биллә чиққан башқилар болса: — Улар биздин күчлүк екән, шуңа уларға һуҗум қилсақ болмайду, — дейишти.
Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
32 Андин чарлиғучилар өзлири чарлап кәлгән зиминниң әһвалидин Исраилларға яман мәлумат берип: — Биз кирип чарлап өткән зимин болса өз аһалисини йәйдиған зимин екән; биз у йәрдә көргәнләрниң һәммиси йоған адәмләр екән.
И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
33 Биз у йәрләрдә «Нәфилийләр» дегән [гигант] адәмләрни көрдуқ (дәрвәқә Анақийларниң әвлатлири Нәфилийләрдин чиққандур); биз өзимизгә қарисақ чекәткидәк туридикәнмиз, биз уларғиму шундақ көринидикәнмиз, — деди.
Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
