< Луқа 19 >
1 У Йерихо шәһиригә кирип униңдин өтүп кетивататти.
Wape nahunjiye hu Yeriko ashirile pahati yakwe.
2 Мана шу йәрдә Закай исимлиқ бир киши бар еди. У «баш баҗгир» болуп, интайин бай еди.
Na enya pali no mntu ityawa lyakwe Zakayo. Gosi hwabha sonjezya esonga wape takiri.
3 У Әйсаниң қандақ адәм екәнлигини көрүшкә пурсәт издәвататти, лекин бойи пакар болғачқа, хәлиқниң толилиғидин уни көрәлмәйтти.
Ono ahanzaga hulore oYesu mntu yali welewele sagawezizye afwatane no winji wabhantu eshi fupi wekimo.
4 Шуңа у алди тәрәпкә жүгүрүп берип, уни көрүш үчүн бир түп үҗмә дәриғигә ямишип чиқти; чүнки Әйса у йол билән өтәтти.
Watangulira sashembera winjira amwanya mwiko ilipate hurole afwanaje abhahwenze shilire idara lila.
5 Вә Әйса у йәргә кәлгәндә жуқуриға қарап уни көрүп униңға: — Закай, чапсан чүшкин! Чүнки мән бүгүн сениң өйүңдә қонушум керәк, — деди.
Na oYesu ashilile esehemu ela, ehenyizye amwanya wabhora, 'Zakayo, iha nanali, afwanaje sanyono ehwanziwa alenda mnyumba yaho.'
6 У алдирап чүшүп, хошаллиқ билән уни [өйидә] меһман қилди.
Wabhomba nanali, wiha wakaribizya ohu ashiye.
7 Бу ишни көргән халайиқниң һәммиси: У гунакар кишиниңкидә қонғили кирип кәтти! — дәп ғотулдишип кәтти.
Hata bhantu nabhavolire bhaunire wonti, bhayanga, 'Ayinjiye akhare hwa mntu owe mbibhi.'
8 Лекин Закай орнидин туруп Рәбгә: — И Рәббим, мана, мүлкүмниң йеримини йоқсулларға беримән; әгәр бирәвни ялғандин шикайәт қилип униңдин бир немә үндүрүвалған болсам биригә төртни қайтуримән, — деди.
Zakayo wemerela wabhora Gosi, Enya Gosi enusu eye shoma shane embapera apena nkashera efyelere omntu ahantu huhila ehuwezezya mara zinne. '
9 Буниң билән Әйса униңға [қарап]: — Бүгүн ниҗат бу өйгә кирди. Чүнки бу киши һәм Ибраһимниң оғлидур!
O Yesu wabhora sanyono owaule ufishire mnyumba omu afwanaje ono wape mwana wa Ibrahimu.
10 Чүнки Инсаноғли езип кәткәнләрни издәп қутқузғили кәлди, — деди.
Afwanaje Mwana wa Adamu ahenzere ahwanze na hwaule shila shashitejire. '
11 Халайиқ бу сөзләрни тиңшаватқанда у йәнә сөз қилип бир тәмсилни қошуп ейтти. Чүнки у Йерусалимға йеқинлашқан еди вә улар: «Худаниң падишалиғи дәрһал намайән болидиғу!?» — дәп ойлашқан еди.
Nabhahovwezye ego, ahonjeye ayanje omfano afwanaje aripapepe ne Yerusalemu, bhape bhasebhere aje oumwene owa Ngolobhe ubhonesha nunari.
12 Шуңа у мундақ деди: Бир ақсүнәк падишалиқ тәхтигә еришип келиш үчүн жирақ бир жутқа қарап йолға чиқипту.
Basi wayanga, 'Omntu omo kabaila asafiriye abhare ensi yahutari ili ahwipere oumwene na were.
13 [Авал] у өзиниң он қулини чақирип, уларға он тиллани үләштүрүп берип: «Мән қайтип кәлгичә [буниң билән] оқәт қилиңлар» — дәпту.
Wabhakwizya abhantu kumi katika asontezi bhakwe awapera amafungu kumi agehela wabhabhora bhombaji ebiashara hata nehayenza.'
14 Бирақ өз жут пухралири униңға өч болғачқа, кәйнидин әлчиләрни әвәтип: «Бу кишиниң үстимизгә падиша болушини халимаймиз!» дәпту.
Lelo abhantu abhe boma lyakwa bhavititwe bhasontezyezye oujumbe hurondore na yanje setihumwanza ono atilongozye.'
15 Вә у падишалиқ мәнсивигә еришип қайтип кәлгәндә шундақ болдики, һәр бириниң тиҗарәт билән қанчә пайда тапқинини билмәкчи болуп, пулини тапшурған һелиқи қуллирини өз алдиға чақиртипту.
Yabha nawawela apete oumwene wakwe wamuru bhakwizizwe bhala atumwa bhabhapiye ehela, ili amanye efaida yapete shila mntu huchuruzi wakwe.
16 Вә авалқиси келип: «И ғоҗам, сили бәргән тилла он тилла пайда қилди» дәпту.
Wenza owahwande wayanga, `Gosi, ifungu liretire efaida eye fungu kumi zaidi. '
17 «Ярайсән, әй яхши қул! Сән кичиккинә ишта ишәшлик чиққанлиғиң үчүн он шәһәргә һаким болғин» — дәпту ғоҗайин униңға.
Wabhora, Shinza mtumwa mwinza hwashila sholi mwaminifu hunongwa endodo obhe na mamlaka amafungu juu ya maboma kumi. '
18 Иккинчиси келип: «И ғоҗам, сили бәргән тилла бәш тилла пайда қилди» дәпту.
Wenza owabhele wayanga, 'Gosi, ifungu lyaho liretire amafungu gasanu efiada.'
19 Ғоҗайин униңға һәм: «Сән һәм бәш шәһәргә һаким болғин» дәпту.
Wabhora ono wape awe owe juu eye maboma gasanu.'
20 Лекин йәнә бириси келип: «И ғоҗам, мана сили бәргән тилла! Буни яғлиққа чигип бир җайда қоюп сақлидим.
Wenza owamwabho wayanga, `Gosi eli lifungu lyaho ambalo nabheshere mbuto mreso.'
21 Чүнки сили қаттиқ адәм екәнла, сили аманәт қилмиғанлиридин пайда үндүрүп, өзлири теримиғанлиридин һосул жиғила. Шуниң үчүн силидин қорқтум» дәпту.
afwanaje namwogope afwanaje oli mntu okhome ohwefu husobheshere okhome, ohwefu hasobheshere okonga hasaga ototire.
22 Амма [ғоҗайини] униңға: «Әй әски қул, саңа өз ағзиңдин чиққан сөзлириң бойичә һөкүм қилай. Сән мениң аманәт қилмай үндүрүвалидиған, теримай туруп жиғивалидиған қаттиқ адәм екәнлигимни билип туруп,
Wabhora ambahulonje hwiromu lyaho wotumwa wobhibhi awe wamenye aje endi mntu khome. Nehwefwe hasembeshere na ekonga husetolile.
23 немә үчүн мениң пулумни ғәзничиләргә аманәт қоймидиң? Мән қайтип кәлгәндә, уни өсүми билән алмасмидим?» — дәпту.
Basi, eshi sohabheshere ehela yane hwa bhafumia eriba ili nehwenza enjagaje pandwemo nefaida yakwe?
24 Андин у йенидикиләргә: «Униңдики тиллани елип он тилла тапқан қулға бериңлар!» дәп буйрупту.
Wabhabhola bhabhemeleye papepe fyori elyo ifungu mpere ola yali namafungu kumi.'
25 Улар униңға: «И ғоҗа, униң он тилласи турса!» — дәптикән,
Bhabhora, `Gosi, anago amafungu kumi. '
26 [һоҗайин йәнә мундақ дәпту]: «— Чүнки мән силәргә шуни ейтайки, кимдә бар болса, униңға техиму көп берилиду; амма кимдә йоқ болса, һәтта униңда бар болғанлириму униңдин мәһрум қилиниду.
Embabhora, shila yali nahantu abhapewe lelo ola yasalinahantu bhafyolwe hata halinaho.
27 Әнди үстигә падиша болуп һөкүм сүрүшүмни халимиған дүшмәнлиримни болса, уларни кәлтүрүп, мениң алдимда қәтл қилиңлар».
Antele bhala adui bhane bhadebhahwanza aje embalongozye bhareti epa mbhabhole hwitagalila lyane.”
28 У бу ишларни ейтқандин кейин, Йерусалимға чиқишқа алдиға қарап маңди.
Nawamala ayanje ego atanguliye hwitagalila wazubha abhare hu Yerusalemu.
29 Вә шундақ болдики, у Зәйтун теғиниң етигидики Бәйт-Фаги вә Бәйт-Ания йезилириға йеқин кәлгинидә, икки мухлисиға мунуларни тапилап алдин әвәтти:
Yabha na paramiye pa Bethfage na Bethania, hwigamba lyalihwetwa Mizeituni, asontezyezye bhabhele katika bhala asambeleziwa,
30 — Силәр удулуңлардики йезиға бериңлар. У йәргә кирипла һеч адәм балиси минип бақмиған, бағлақлиқ бир тәхәйни көрисиләр. Уни йешип бу йәргә йетиләп келиңлар.
wayanga: `Bhalaji mpaka nshijiji shila shashili papepe omwana-dogomi apinyilwe ambaye sawayile ahwinjilwe no mntu yoyonti asele mwauli mrete epa.
31 Әгәр бириси силәрдин: «Немишкә буни йешисиләр?» дәп сорап қалса, силәр униңға: «Рәбниң буниңға һаҗити чүшти» — дәңлар.
Na nkashile omntu abhabhozye eshi mhumwalayanji eshi Ogosi ane shida nawo.”
32 Шуниң билән әвәтилгәнләр беривиди, иш дәл у уларға ейтқандәк болди.
Na bhala bhasontezywe bhalile bhalolile ne nshe shabhabholele.
33 Улар тәхәйни йешиватқанда, униң егилири улардин: — Тәхәйни немишкә йешисиләр? — дәп сориди.
Nabhali bhahumwaula omwana-dogomi abhanesho bhabhabhozya mbona mhwaula edogomi?'
34 Улар: — Рәбниң униңға һаҗити чүшти, — деди.
Bhayanga, `Ogosi aline shida nawo. '
35 Улар уни Әйсаниң алдиға йетиләп кәлди; вә йепинча-чапанлирини тәхәйниң үстигә селип, Әйсани йөләп үстигә миндүрди.
Bhatwala hwa Yesu bhara amenda gabho juu ya mwana dogomi bhamwinjizya oYesu.
36 У кетип барғинида, хәлиқләр йепинча-чапанлирини йолға паяндаз қилип салди.
Na hali abhala bhabhambshe amenda gabho mwidara.
37 Вә у Зәйтун теғидин чүшүш йолиға йеқинлашқинида, пүткүл мухлислар җамаити шатлинип, өз көзи билән көргән қудрәтлик мөҗизиләр үчүн авазини көтирип: «Пәрвәрдигарниң намида кәлгән падиша мубарәктур! Асманларда тинич-енақлиқ тикләнгәй, әршиәлада шан-шәрәп аян болғай!» дәп товлишип Худаға мәдһийә оқушқа башлиди.
Hata nali aparamiye ahwishe mwigamba elya Mizeituni, ikundi lyonti elyasambelezewa wakwe bhahandira ashime na husifu Ongolobhe humazu amagosi eye mambo gakwe age mahaa gabhagalolile,
bhayanga, 'Ndiye yasayilwe mwene yahwenza hwitawa elya Gosi! Amani amwanya na utukufu ohwo amwanya!'
39 Лекин топниң ичидә бәзи Пәрисийләр униңға: — Әй устаз, мухлислириңға [мошу гәплири үчүн] тәнбиһ бәр! — дейишти.
Bhamo Afarisayo bhabhahari pabongano bhabhora, Sambelezi obhakhane asambelezi wa bhaho. '
40 Бирақ у уларға җававән: — Силәргә шуни ейтайки, булар җим турған болса, һәтта бу ташларму чуқан селишқан болатти, — деди.
Wagalula wayanga embabhora amwe nkabhapome kati ebhe amawe gabhohomere ohoro. '
41 Әнди у шәһәргә йеқинлишип уни көрүп, униң үчүн жиғлап мундақ деди:
Nawafiha papepe walilola iboma walilillaa,
42 — [И Йерусалим]! Сән бүгүн, бу күнүңдә, теч-аманлиғиң үчүн немә керәк болғинини билсәң еди! Кашки, бу ишлар һазир көзлириңдин йошурундур.
wayanga, lelo ogamenye hata awe katika isiku eli gagawanziwa amani! Lelo eshi gafisilye pamaso gaho.
43 Чүнки шундақ күнләр бешиңға келидуки, дүшмәнлириң әтрапиңни қаша-истиһкам билән қоршап сени қамап төрт тәрәптин қистайду.
Afwanaje isiku zyayenza adui bhaho nabhayihuzenjela boma, lizyongole bhaihuzyongola epande zyonti.
44 Улар сени вә [сепилиң]ниң ичиңдики балилириңни йәр билән йәксән қилип, һәтта ташни ташниң үстидиму қалдурмайду; чүнки [Худа]ниң сени йоқлиған пәйтини билип йәтмидиң.
Bhayihugwisya pansi nabhana bhaho mhati yaho. Bhasiteshere iwe juu iwe, afwanaje sohamanyaga amajira agahwenzele hwaho'.
45 Вә у ибадәтхана һойлилириға кирип, у йәрдә елим-сетим қиливатқанларни һайдап чиқирип,
Winjita mwibhanza wanda abhafumie bhala bhabhabhombaga ebiashara,
46 уларға: — Муқәддәс язмиларда: «Мениң өйүм дуа-тилавәтхана болиду» дәп пүтүлгән болсиму, лекин силәр уни «булаңчиларниң угиси» қиливалдиңлар! — деди.
abhabhola, “Isimbwilwe, 'Enyumba yane ebhabhe nyumba ye mputo.' lelo amwe muyibhombile abhe ligwenya lyo bhafyola”.
47 Шу вақитларда у һәр күни ибадәтханида тәлим берәтти. Баш каһинлар, Тәврат устазлири вә жут чоңлири уни йоқитишқа амал издиди.
Wape wabha asambelezya shila lisiku mwibhanza. Lelo Gosi Abhakohani na simbi na agosi abhabhantu bhali bhahwanza idara elya hutezye,
48 Лекин улар қандақ қол селишни билмәйтти, чүнки барлиқ хәлиқ униң сөзини тиңшаш үчүн униңға қаттиқ йепишқан еди.
sebhalilora elya bhombe afwanaje abhantu bhonti bhahwandamano nawo bhahutejezya.