< Йәрәмияниң жиға-зарлири 5 >

1 Бешимизға чүшкәнләрни есиңгә кәлтүргәйсән, и Пәрвәрдигар; Қара, бизниң рәсвачилиқта қалғинимизни нәзириңгә алғайсән!
Gedenke, HERR, wie es uns gehet; schau und siehe an unsere Schmach!
2 Мирасимиз ятларға, Өйлиримиз яқа жутлуқларға тапшурулди.
Unser Erbe ist den Fremden zuteil worden und unsere Häuser den Ausländern.
3 Биз житим-йесирләр, атисизлар болуп қалдуқ; Анилиримизму тул қалди.
Wir sind Waisen und haben keinen Vater; unsere Mütter sind wie Witwen.
4 Ичидиған суни сетивелишимиз керәк; Отунни пәқәт пулға алғили болиду.
Unser eigen Wasser müssen wir um Geld trinken; unser Holz muß man bezahlt bringen lassen.
5 Бизни қоғлиғучилар тап бастуруп келиватиду; Һалсирап, һеч арам тапалмаймиз.
Man treibt uns über Hals, und wenn wir schon müde sind, läßt man uns doch keine Ruhe.
6 Җан сақлиғидәк бир чишләм нанни дәп, Мисир һәм Асурийәгә қол берип бойсунғанмиз.
Wir haben uns müssen Ägypten und Assur ergeben, auf daß wir doch Brot satt zu essen haben.
7 Ата-бовилиримиз гуна садир қилип дуниядин кәтти; Биз болсақ, уларниң қәбиһлигиниң җазасини көтиришкә қалдуқ.
Unsere Väter haben gesündiget und sind nicht mehr vorhanden; und wir müssen ihre Missetat entgelten.
8 Үстимиздин һөкүм сүргүчиләр қуллардур; Бизни уларниң қолидин азат қилғучи йоқтур.
Knechte herrschen über uns, und ist niemand, der uns von ihrer Hand errette.
9 Далада қилич түпәйлидин, Ненимизни тепишқа җенимизни тәвәккул қилмақтимиз.
Wir müssen unser Brot mit Fahr unsers Lebens holen vor dem Schwert in der Wüste.
10 Теримиз тонурдәк қизиқ, Ачлиқ түпәйлидин қизитма бизни басмақта.
Unsere Haut ist verbrannt wie in einem Ofen vor dem greulichen Hunger.
11 Зионда аяллар, Йәһуда шәһәрлиридә пак қизлар аяқ асти қилинди.
Sie haben die Weiber zu Zion geschwächt und die Jungfrauen in den Städten Judas.
12 Әмирләр қолидин дарға есип қоюлди; Ақсақалларниң һөрмити һеч қилинмиди.
Die Fürsten sind von ihnen gehenket, und die Person der Alten hat man nicht geehret.
13 Яш жигитләр ярғунчақта җапа тартмақта, Оғул балилиримиз отун жүкләрни йүдүп дәлдәңшип маңмақта.
Die Jünglinge haben Mühlsteine müssen tragen und die Knaben über dem Holztragen straucheln.
14 Ақсақаллар шәһәр дәрвазисида олтармас болди; Жигитләр нәғмә-навадин қалди.
Es sitzen die Alten nicht mehr unter dem Tor, und die Jünglinge treiben kein Saitenspiel mehr.
15 Шат-хурамлиқ көңлимиздин кәтти, Уссул ойнишимиз матәмгә айланди.
Unsers Herzens Freude hat ein Ende, unser Reigen ist in Wehklagen verkehret.
16 Бешимиздин таҗ жиқилди; Һалимизға вай! Чүнки биз гуна садир қилдуқ!
Die Krone unsers Haupts ist abgefallen. O wehe, daß wir so gesündiget haben!
17 Буниң түпәйлидин жүрәклиримиз муҗулди; Булар түпәйлидин көзлиримиз қараңғулашти —
Darum ist auch unser Herz betrübt, und unsere Augen sind finster worden
18 — Зион теғиға қарап көзлиримиз қараңғулашти, Чүнки у чөлдәрәп кәтти, Чилбөрә униңда пайлап жүрмәктә.
um des Berges Zions willen, daß er so wüst liegt, daß die Füchse darüberlaufen.
19 Сән, и Пәрвәрдигар, мәңгүгә һөкүм сүрисән; Тәхтиң дәвирдин-дәвиргә давамлишиду.
Aber du, HERR, der du ewiglich bleibest und dein Thron für und für,
20 Сән немишкә бизни дайим унтуйсән? Немишкә шунчә узунғичә биздин ваз кечисән?
warum willst du unser so gar vergessen und uns die Länge so gar verlassen?
21 Бизни йениңға қайтурғайсән, и Пәрвәрдигар! Шундақ болғанда биз қайталаймиз! Күнлиримизни қедимкидәк әслигә кәлтүргәйсән,
Bringe uns, HERR, wieder zu dir, daß wir wieder heimkommen; verneue unsere Tage wie vor alters!
22 — Әгәр сән бизни мутләқ чәткә қақмиған болсаң, Әгәр биздин чәксиз ғәзәпләнмигән болсаң!
Denn du hast uns verworfen und bist allzusehr über uns erzürnet.

< Йәрәмияниң жиға-зарлири 5 >