< Юнус 2 >
1 Юнус белиқниң қарнида туруп Пәрвәрдигарға мундақ дуа қилди: —
Yunus balığın karnından Tanrısı RAB'be şöyle dua etti:
2 «Мән дәрд-әлимимдин Пәрвәрдигарға пәряд көтәрдум, У маңа иҗабәт қилди. Мән тәһтисараниң тәктидин пәряд қилдим, Сән авазимға қулақ салдиң. (Sheol )
“Ya RAB, sıkıntı içinde sana yakardım, Yanıtladın beni. Yardım istedim ölüler diyarının bağrından, Kulak verdin sesime. (Sheol )
3 Чүнки Сән мени деңиз тәктигә, деңиз қарниға ташливәттиң, Кәлкүн еқинлири мени арисиға еливалди, Сениң барлиқ долқунлириң һәм өркәшлириң үстүмдин өтүп кәтти;
Beni engine, denizin ta dibine fırlattın. Sular sardı çevremi. Azgın dalgalar geçti üzerimden.
4 Вә мән: «Мән нәзириңдин ташливетилгәнмән; Бирақ мән йәнила муқәддәс ибадәтханаңға қарап үмүт билән тәлмүримән» — дедим.
‘Huzurundan kovuldum’ dedim, ‘Yine de göreceğim kutsal tapınağını.’
5 Сулар мени жутуп кәткидәк дәриҗидә оривалди, Деңиз тәкти мени қапсивалди; Деңиз чөплири бешимға чирмишивалди.
Sular boğacak kadar kuşattı beni, Çevremi enginler sardı, Yosunlar dolaştı başıma.
6 Мән тағларниң тәглиригичә чүшүп кәттим; Йәр-зимин тегидики тақақлар мени әбәдил-әбәткичә қамап қойди; Һалбуки, Сән җенимни һаң ичидин чиқардиң, и Пәрвәрдигар Худайим.
Dağların köklerine kadar battım, Dünya sonsuza dek sürgülendi arkamdan; Ama, ya RAB, Tanrım, Canımı sen kurtardın çukurdan.
7 Җеним ичимдә һалидин кәткәндә Пәрвәрдигарни есимгә кәлтүрдум, Дуайим Саңа йетип, Муқәддәс ибадәтханаңға кирип кәлди.
Soluğum tükenince seni andım, ya RAB, Duam sana, kutsal tapınağına erişti.
8 Бемәна әрзимәс бутларға чоқунғанлар өзигә несип болған меһриванлиқтин мәһрум болиду.
Değersiz putlara tapanlar, Vefasızlık etmiş olurlar.
9 Бирақ мән болсам тәшәккүр садайим билән Саңа қурбанлиқ қилимән; Мән ичкән қәсәмлиримни Сениң алдиңда ада қилимән. Ниҗат-қутқузуш Пәрвәрдигардиндур!»
Ama şükranla kurban sunacağım sana, Adağımı yerine getireceğim. Kurtuluş senden gelir, ya RAB!”
10 Пәрвәрдигар белиққа буйруди, белиқ Юнусни қуруқлуққа қәй қилди.
RAB balığa buyruk verdi ve balık Yunus'u karaya kustu.