Йоел 2
1 Зион теғида канай челиңлар, Муқәддәс теғимда агаһ сигналини аңлитиңлар; Зиминда турғучи һәммәйлән дир-дир титрисун; Чүнки Пәрвәрдигарниң күни келиду, у йеқиндидур.
Трубите у трубу на Сиону, и вичите на светој гори мојој, нека дрхћу сви становници земаљски, јер иде дан Господњи, јер је близу.
2 У күн болса қараңғу һәм сүр күн, Булутлар қапланған һәм қапқараңғу зулмәт күн, — таң сәһәр тағлар үстигә йейилғандәк, Зор һәм күчлүк бир хәлиқ келиду; Уларға охшаш болғучилар болуп бақмиған, Улардин кейинму, дәвирдин-дәвиргә йәнә болмайду.
Дан, кад је мрак и тама, дан, када је облак и магла; како се зора разастире поврх гора, тако иде народ велик и силан, каквог није било откад је века нити ће га после кад бити од колена до колена.
3 Уларниң алдида көйдүргүчи от маңиду, Уларниң кәйнидә болса бир ялқун көйдүрүп өтиду; Келиштин бурун зимин «Ерән бағчиси»дәк, Бирақ уларниң тапини тәккәндин кейин гүл-гиясиз чөл-баяван болиду; Бәрһәқ, улардин һеч немә қечип қутулалмайду.
Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега.
4 Уларниң қияпити атқа охшайду, Атлиқ ләшкәрдәк чапиду.
На очима су као коњи и трчаће као коњици.
5 Җәң һарвулири гүлдүрлигәндәк сада билән улар тағ чоққилиридин сәкрәп өтиду; Пахални параслап көйдүргән от авазидәк тараслап маңиду, Дәбдәбилик сәп түзәп турған күчлүк қошундәк жүриду,
Скакаће поврх гора топоћући као кола, праскајући као пламен огњени који сажиже стрњику, као силан народ спреман за бој.
6 Уларниң алдида әлләр қаттиқ азаплиниду, Һәммә чирай татирип кетиду.
Пред њим ће се препадати народи, свако ће лице поцрнети.
7 Улар палванлардәк жүгүриду; Җәңчиләрдәк сепилдин артилип өтиду; Һәммиси өз алдиға қарап жүрүш қилиду; Сәплирини һеч бузмайду.
Они ће трчати као јунаци, као војници скакаће на зид, и сваки ће ићи својим путем, нити ће одступати са своје стазе.
8 Һеч қайсиси өз қериндишини қистимайду; Һәр қайсиси өз йолида маңиду; Қуралларға етилсиму, яриланмай өтүп маңиду;
И један другог неће тискати, сваки ће ићи својим путем, и на мачеве навирући неће се ранити.
9 Шәһәрниң һәммә йеригә чепишиду; Сепил үстидә жүгүрүп жүриду; Өйләргә ямишип чиқиду; Деризиләрдин оғридәк кириду.
По граду ће ходити, по зидовима ће трчати, у куће ће се пети, улазиће кроз прозоре као лупеж.
10 Улар алдида йәр-зиминни титрәк басиду, Асманлар тәвринип кетиду; Қуяш һәм ай қараңғулишип кетиду, Юлтузлар җуласини қайтурувалиду.
Пред њима ће се земља трести, небеса ће се поколебати, сунце ће и месец помркнути и звезде ће устегнути светлост своју.
11 Пәрвәрдигар Өз қошуни алдида авазини қоюветиду, Чүнки Униң баргаһи паянсиздур; Униң сөзини орунлиғучи күчлүктур; Чүнки Пәрвәрдигарниң күни улуқ, интайин дәһшәтликтур; Ким уни көтирәлисун?
А Господ ће пустити глас свој пред војском својом, јер ће логор Његов бити врло велик, јер ће бити силан онај који ће извршити вољу Његову; јер ће дан Господњи бити велик и врло страшан, и ко ће га поднети?
12 Бирақ һәтта һазирму, — дәйду Пәрвәрдигар, — Чин көңлүңләр билән, розилар билән, жиғилар билән матәм тутуп Мениң йенимға қайтип келиңлар;
Зато још говори Господ: Обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи.
13 Кийим-кечигиңларни әмәс, бәлки жүрәк-бағриңларни тилип, Пәрвәрдигар Худайиңларниң йениға қайтип бериңлар; Чүнки У меһри-шәпқәтлик һәм рәһимдил, Асан ғәзәпләнмәйду, зор меһир-муһәббәтликтур, Яманлиқтин янидиған [Худа]дур.
И раздерите срца своја, а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу свом, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла.
14 Ким билиду, У җазалаштин йенип, рәһим қилип бирәр бәрикәтни, Пәрвәрдигар Худайиңларға сунғидәк бирәр «ашлиқ һәдийә» һәм «шарап һәдийә»ни қалдуруп кетәмду техи?
Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и налив за Господа Бога вашег.
15 Зион теғида канай челиңлар, «Роза тутайли» дәп [Худаға] мәхсус бир мәзгилни айриңлар, Җамаәткә мәхсус жиғилимиз, дәп җакалаңлар;
Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину.
16 Әлни жиғиңлар, җамаәтни пакландуруңлар, Ақсақалларни җәм қилиңлар, балиларни, емиватқанларниму жиғиңлар; Той қиливатқан жигит өз өйидин, Ятлиқ болидиған қиз һуҗрисидин чиқсун;
Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу и која сисају; женик нека изиђе из своје клети и невеста из ложнице своје.
17 Каһинлар, йәни Пәрвәрдигарниң хизмәтчилири айван билән қурбангаһ оттурисида жиға-зерә көтәрсун, Улар ейтсунки, «И Пәрвәрдигар, Өз хәлқиңгә ичиңни ағритқайсән, Өз мирасиңни хорлуқтин сақлап, Уларни әлләргә сөз-чөчәк болушқа қоймиғайсән; Әл-жутлар арисида: «Уларниң Худаси қени?» дейилмисун».
Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: Прости, Господе, народу свом, и не дај наследство своје под срамоту, да њим овладају народи; зашто да кажу у народима: Где им је Бог?
18 Андин Пәрвәрдигар Өз зиминиға отлуқ муһәббитини, Өз хәлқигә рәһим-шәпқәтни көрсәтти;
И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој.
19 Пәрвәрдигар җававән Өз хәлқигә мундақ деди: — «Мана, Мән силәргә буғдай, йеңи шарап вә зәйтун мейини әвәтимән, Силәр булардин қандурулисиләр; Вә Мән силәрни қайтидин әлләр арисида шәрмәндә қилип қоймаймән;
И Господ ће одговорити и рећи ће свом народу: Ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима.
20 Һәм шималдин кәлгүчини силәрдин жирақ қилип, Униң алди қисмини шәрқий деңизға, Кәйни қисмини ғәрбий деңизға қоғливетимән; Уни чөл бир зиминға һайдиветимән; Униң сесиқлиғи пурап туриду, Пасиқ һиди чиқиду; Чүнки у «чоң ишларни қилғучимән» дәп өзини улуқ қилмақчи болиду.
Јер ћу удаљити од вас северца, и одагнати га у земљу суву и пусту, предњу чету његову у источно море, а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари.
21 Қорқма, и зимин; Шатлинип хошал бол; Чүнки Пәрвәрдигар улуқ ишларни қилған.
Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари.
22 И даладики һайванлар, қорқмаңлар; Чүнки чөллүктики от-чөпләр бәрқ урмақта; Дәрәқ мевисини бәрмәктә, Әнҗир дәриғи, үзүм тели толуқ һосул бериду.
Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.
23 Һәм силәр, Зионниң балилири, шатлинип Пәрвәрдигар Худайиңлардин хурсән болуңлар; Чүнки У һәққанийлиқ бойичә силәргә «авалқи ямғурлар»ни бериду; У силәргә һөл-йеғин бериду, Йәни башта болғандәк «авалқи ямғурлар» һәм «кейинки ямғурлар»ни яғдуриду.
И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време.
24 Хаманлар буғдайға толған болиду, Идиш-күпләр йеңи шарап һәм майларға толуп ташиду.
И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем.
25 Вә Мән силәргә чекәткиләр, чекәткә личинкилири, «вәйранчи қурут»лар, «чишлигүчи қурут»лар, Йәни Мән араңларға әвәткән улуқ қошунум йегән жилларни қайтуруп беримән;
И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас.
26 Силәр болушичә йәп, қандурулисиләр, Шуниңдәк силәргә карамәт ишларни көрсәткән Пәрвәрдигар Худайиңларниң намини мәдһийиләйсиләр; Шуниң билән Мениң хәлқим һәргиз йәнә хиҗаләткә қалмайду.
И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека.
27 Силәр Мениң Исраил ичидә турғанлиғимни, Шундақла Мәнки Пәрвәрдигар силәрниң Худайиңлар екәнлигимни, Мәндин башқа һеч ким болмайдиғанлиғини билисиләр; Шуниң билән Мениң хәлқим һәргиз йәнә хиҗаләткә қалмайду.
И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другог, и народ мој неће се посрамити довека.
28 Һәм кейин, Мән Өз Роһумни барлиқ әт егилири үстигә қуйимән; Силәрниң оғул-қизлириңлар бешарәт бериду, Қерилириңлар аламәт чүшләрни көриду, Жигитлириңлар ғайипанә аламәт көрүнүшләрни көриду;
И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре.
29 Бәрһәқ, шу күнләрдә қуллар үстигиму, дедәкләр үстигиму Роһумни қуйимән.
И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој;
30 Мән асманларда, зиминдә карамәтләрни, Қан, от, ис-түтәк түврүклирини көрситимән.
И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима.
31 Пәрвәрдигарниң улуқ һәм дәһшәтлик күни кәлмигичә, Қуяш қараңғулуққа, Ай қанға айландурулиду.
Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.
32 Һәм шундақ әмәлгә ашурулидуки, Пәрвәрдигарниң намини чақирип нида қилғанларниң һәммиси қутқузулиду; Чүнки Пәрвәрдигар дегинидәк, Зион теғида һәм Йерусалимда, Һәмдә Пәрвәрдигар чақирмақчи болған «қалдиси»лар үчүн қутқузуш-ниҗат болиду.
И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.
