< Аюп 5 >
1 Қени, илтиҗа қилип бақ, саңа җавап қилғучи бармекин? Муқәддәсләрниң қайсисидин панаһ тиләйсән?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Чүнки ахмақниң аччиғи өзини өлтүриду, Қәһри наданниң җениға замин болиду.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Мән өз көзүм билән ахмақниң йилтиз тартқанлиғини көргәнмән; Лекин шу һаман униң маканини «Ләнәткә учрайду!» дәп билдим,
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Униң балилири аманлиқтин жирақтур; Улар шәһәр дәрвазисида сот қилинғанда бастурулди; Уларға һеч ким һимайичи болмайду.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Униң һосулини ачлар йәп түгитиду; Улар һәтта тикән арисида қалғанлириниму елип түгитиду; Қилтақчиму униң мал-мүлүклирини жутувелишқа тәйяр туриду.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Чүнки аваричилик әзәлдин топидин үнүп чиқмайду, Күлпәтму йәрдин өсүп чиққанму әмәс.
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Бирақ учқун жуқуриға учидиғандәк, Инсан күлпәт тартишқа туғулғандур.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Орнуңда мән болсам, Тәңриғила мураҗиәт қилаттим, Мән ишимни Худайимғила тапшуриветәттим.
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 У һесапсиз карамәтләрни, Сан-санақсиз мөҗизиләрни яритиду.
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 У йәргә ямғур тәқдим қилиду; У дала үстигә су әвәтип бериду.
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 У пәс орунда туридиғанларниң мәртивисини үстүн қилиду; Матәм тутқанлар аманлиққа көтирилиду.
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 У һейлигәрләрниң нийәтлирини бекар қиливетиду, Нәтиҗидә улар ишини пүттүрәлмәйду.
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 У мәккарларни өз һейлигәрлигидин қапқанқа алиду; Әгирләрниң нәйрәңлири еқитип кетилиду.
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 Күндүздә улар қараңғулуққа учрайду; Чүштә түн кечидәк силаштуруп маңиду.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Бирақ у мискинләрни мәккарларниң қиличи вә ағзидин қутқузиду, Уларни күчлүкләрниң чаңгилидин қудрәтлик қоли билән қутқузиду.
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 Шуңа, аҗизлар үчүн үмүт туғулиду, Қәбиһлик ағзини юмиду.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Қара, Тәңри ибрәт бәргән адәм бәхитликтур, Шуңа, Һәммигә Қадирниң тәрбийисигә сәл қарима җуму!
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Чүнки У адәмни яриландуриду, андин ярини таңиду; У санҗийду, бирақ Униң қоллири йәнә сақайтиду.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 У сени алтә қийинчилиқтин қутқузиду; Һәтта йәттә күлпәттә һеч қандақ яманлиқ саңа тәгмәйду.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 Ачарчилиқта У сениң үлүмиңгә, Урушта У саңа урулған қилич зәрбисигә ниҗаткар болиду.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 Сән зәһәрлик тилларниң зәрбисидиму башпанаһлиқ ичигә йошурунисән, Вәйранчилиқ кәлгәндә униңдин һеч қорқмайдиған болисән.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 Вәйранчилиқ вә қәһәтчилик алдида күлүпла қойисән; Йәр йүзидики һайванлардинму һеч қорқмайсән.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 Сән даладики ташлар билән әһдидаш болисән; Явайи һайванларму сән билән енақ өтиду.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 Сән чедириңниң теч-аманлиқта болидиғанлиғини билип йетисән; Мал-мүлкүңни едитлисәң, һәммә немәңниң тәл екәнлигини байқайсән.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Нәслиң көп болидиғанлиғини, Пәрзәнтлириңниң от-чөптәк көп екәнлигини билисән.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Сән өз вақтидила йетилип жиғилған бир бағ буғдайдәк, Пәқәт вақит-саитиң пишип йетилгәндила йәрлигиңгә кирисән.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Биз өзимиз буни тәкшүрүп көргәнмиз — улар һәқиқәтән шундақтур. Шуңа өзүң аңлап бил, буларни өзүңгә тәтбиқлап ойлап бақ».
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.