< Аюп 28 >

1 — «Шүбһисизки, күмүч тепилидиған канлар бар, Алтунниң тавлинидиған өз орни бардур;
Sylv hev sin stad, der dei det finn, og gullet, som dei reinsa vinn,
2 Төмүр болса йәр астидин қезивелиниду, Мис болса таштин еритилип елиниду.
og jarn fram or jordi fær, og kopar ut or steinen bræ’r;
3 Инсанлар [йәр астидики] қараңғулуққа чәк қойиду; У йәр қәригичә чарлап жүрүп, Қараңғулуққа тәвә, өлүмниң сайисидә турған ташларни издәйду.
På natteskuggen gjer dei slutt og myrkheims steinar granskar ut.
4 У йәр йүзидикиләрдин жирақ җайда тик болған қудуқни колайду; Мана шундақ адәм аяқ басмайдиған, унтулған йәрләрдә улар арғамчини тутуп бошлуқта пулаңлап жүриду, Кишиләрдин жирақта есилип туриду.
Djupt under by med annsamt liv i gruvor bergmenn kliv og sviv.
5 Ашлиқ чиқидиған йәр, Тәкти коланғанда болсаялқундәк көрүниду;
På jordi brødkorn fram dei driv, men inni upp som eld dei riv.
6 Йәрдики ташлар арисидин көк яқутлар чиқиду, Униңда алтун рудисиму бардур.
Safiren sit i steinar der, og der seg og gullklumpar ter,
7 У йолни һеч қандақ алғур қуш билмәйду, Һәтта сарниң көзиму униңға йәтмигән.
Ei ørnen kjenner denne veg, for haukesyn han løyner seg.
8 Һакавур житқучларму у йәрни һеч дәссәп бақмиған, Әшәддий ширму у җайдин һеч қачан өтүп бақмиған.
Ei stolte rovdyr vegen fann, og løva aldri gjeng på han.
9 Инсан балиси қолини чақмақ тешиниң үстигә тәккүзиду, У тағларни йилтизидин қомуриветиду.
På harde steinen dei handi legg; då sturtar mang ein bergevegg.
10 Ташлар арисидин у қаналларни чапиду; Шундақ қилип униң көзи һәр хил қиммәтлик нәрсиләрни көриду;
I berget seg gangar grev og skodar mang ein skatt so gjæv.
11 Йәр астидики еқинларни тешип кәтмисун дәп уларни тосувалиду; Йошурун нәрсиләрни у ашкарилайду.
Dei dytter til for rennand’ å, det løynde fram for ljoset må.
12 Бирақ даналиқ нәдин тепилар? Йорутулушниң макани нәдиду?
Men visdomen, kvar er han å få? Og kvar skal ein vitet nå?
13 Инсан балилири униң қиммәтликлигини һеч билмәс, У тирикләрниң зиминидин тепилмас.
Slett ingen veit hans verd og vinst; i manneheim han ikkje finst;
14 [Йәр] теги: «Мәндә әмәс» дәйду, Деңиз болса: «Мән биләнму биллә әмәстур» дәйду.
Avgrunnen dyn: «Her ei han er!» Og havet segjer: «Ikkje her!»
15 Даналиқни сап алтун билән сетивалғили болмайду, Күмүчниму униң билән бир таразида тартқили болмас.
Du kann’kje kjøpa han for gull, men sylv ei vega prisen full,
16 Һәтта Офирда чиқидиған алтун, ақ һеқиқ яки көк яқут биләнму бир таразида тартқили болмайду.
og ei for gull ifrå Ofir, ei for onyks, ei for safir.
17 Алтун вә хрусталъниму униң билән селиштурғили болмайду, Есил алтун қача-қучилар униң билән һеч алмаштурулмас.
Ei gull og glas er nok til kaup, og ei til byte fingull-staup.
18 У үнчә-марҗан, хрусталъни адәмниң есидин чиқириду; Даналиқни елиш қизил яқутларни елиштин әвзәлдур.
Korall, krystall gjeld ikkje her. Visdom er meir enn perlor verd.
19 Ефиопийәдики сериқ яқут униңға йәтмәс, Сериқ алтунму униң билән бәслишәлмәйду.
Topas frå Kus er altfor ring, ja, reinast gull vert ingen ting.
20 Ундақта, даналиқ нәдин тепилиду? Йорутулушниң макани нәдиду?
Visdomen, kvar kjem han ifrå? Og kvar skal ein til vitet nå?
21 Чүнки у барлиқ һаят егилириниң көзидин йошурулған, Асмандики учар-қанатлардинму йошурун туриду.
Det ingen veit på denne jord; ei fugl det fann, kvar helst han for.
22 Һалакәт вә өлүм пәқәтла: «Униң шөһритидин хәвәр алдуқ» дәйду.
Avgrunn og daude segjer greidt: «Eit gjetord er alt det me veit.»
23 Униң маңған йолини чүшинидиған, Туридиған йерини билидиған пәқәтла бир Худадур.
Men Gud han kjenner denne veg; han veit kvar visdom løyner seg.
24 Чүнки Униң көзи йәрниң қәригичә йетиду, У асманниң астидики барлиқ нәрсиләрни көриду.
Han skodar heilt til heimsens tram, og under himmeln ser han fram.
25 У шамалларниң күчини таразиға салғанда, [Дунияниң] сулирини өлчигәндә,
Då vinden han med vegti vog og sette mål for vatnet og,
26 Ямғурларға қанунийәт чүшүргинидә, Гүлдүрмаминиң чақмиқиға йолини бекиткинидә,
då han gav regnet lovi si og ljomet veg å ganga i,
27 У чағда У даналиққа қарап уни баян қилған; Уни нәмунә қилип бәлгүлигән; Шундақ, У униң баш-айиғиға қарап чиқип,
då såg han og synte fram og granska honom umhugsam.
28 Инсанға: «Мана, Рәбдин қорқуш даналиқтур; Яманлиқтин жирақлишиш йорутулуштур» — дегән».
Til menneskja han sagde so: «I Herrens otte visdom sit, og fly det vonde, det er vit.»»

< Аюп 28 >