Аюп 27
1 Аюп баянини давамлаштуруп мундақ деди: —
И Јов настави беседу своју и рече:
2 «Мениң һәққимни тартивалған Тәңриниң һаяти билән, Җенимни ағритқан Һәммигә Қадирниң һәққи билән қәсәм қилимәнки,
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Тенимдә нәпәс болсила, Тәңриниң бәргән Роһи димиғимда турсила,
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Ләвлиримдин һәққанийсиз сөзләр чиқмайду, Тилим алдамчилиқ билән һеч шивирлимайду!
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Силәрниңкини тоғра дейиш мәндин жирақ турсун! Җеним чиққанға қәдәр дуруслуғумни өзүмдин айримаймән!
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Адиллиғимни чиң тутуверимән, уни қоюп бәрмәймән, Виҗданим яшиған һеч бир күнүмдә мени әйиплимисун!
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Мениң дүшминим рәзилләргә охшаш болсун, Маңа қарши чиққанлар һәққанийсиз дәп қаралсун.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Чүнки Тәңри иплас адәмни үзүп ташлиғанда, Униң җенини алғанда, Униң йәнә немә үмүти қалар?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Балаю-апәт уни бесип чүшкәндә, Тәңри униң налә-пәрядини аңламду?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 У Һәммигә Қадирдин сөйүнәмду? У һәрдайим Тәңригә илтиҗа қилаламду?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Мән Тәңриниң қолиниң қилғанлири тоғрисида силәргә мәлумат берәй; Һәммигә Қадирда немә барлиғини йошуруп жүрмәймән.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Мана силәр аллибурун буларни көрүп чиқтиңлар; Силәр немишкә ашундақ пүтүнләй қуруқ хияллиқ болуп қалдиңлар?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Рәзил адәмләрниң Тәңри бекиткән ақивити шундақки, Зораванларниң Һәммигә Қадирдин алидиған несивиси шундақки: —
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Униң балилири көпәйсә, қиличлиниш үчүнла көпийиду; Униң пәрзәнтлириниң нени йетишмәйду.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Униң өзидин кейин қалған адәмлири өлүм билән беваситә дәпнә қилиниду, Буниң билән қалған тул хотунлири матәм тутмайду.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 У күмүчләрни топа-чаңдәк жиғип догилисиму, Кийим-кечәкләрни лайдәк көп жиғсиму,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 Буларниң һәммисини тәйярлисиму, Бирақ кийимләрни һәққанийлар кийиду; Бигуналарму күмүчләрни бөлүшиду.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Униң ясиған өйи пәрваниниң ғозисидәк, Үзүмзарниң күзәтчиси өзигә салған кәпидәк бош болиду.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 У бай болуп йетип дәм алғини билән, Бирақ әң ахирқи қетим келидуки, Көзини ачқанда, әнди түгәштим дәйду.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Вәһимиләр кәлкүндәк бешиға келиду; Кәчтә қара қуюн уни чаңгилиға алиду.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Шәриқ шамили уни учуруп кетиду; Шиддәт билән уни орнидин елип жираққа етип ташлайду.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Боран уни һеч айимай, бешиға урулиду; У униң чаңгилидин қутулуш үчүн һә дәп уруниду;
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Бирақ [шамал] униңға қарап чавак чалиду, Уни орнидин «уш-уш» қилип қоғливетиду».
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
