Аюп 20
1 Андин Нааматлиқ Зофар җававән мундақ деди: —
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 «Мени беарам қилған хияллар җавап беришкә үндәватиду, Чүнки қәлбим беарамлиқта өртәнмәктә.
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 Мән маңа һақарәт кәлтүрүп, мени әйипләйдиған сөзләрни аңлидим, Шуңа мениң роһ-зеһним мени җавап беришкә қистиди.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Сән шуни билмәмсәнки, Йәр йүзидә Адәм атимиз апиридә болғандин бери,
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 Рәзилләрниң ғалипә тәнтәниси қисқидур, Ипласларниң хошаллиғи бирдәмликтур.
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Ундақ кишиниң шан-шәриви асманға йәткән болсиму, Беши булутларға тақашсиму,
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 Йәнила өзиниң поқидәк йоқап кетиду; Уни көргәнләр: «У нәдидур?» дәйду.
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 У чүштәк учуп кетиду, Қайта тапқили болмайду; Кечидики ғайипанә аламәттәк у һайдиветилиду.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 Уни көргән көз иккинчи уни көрмәйду, Униң турған җайи уни қайта учратмайду.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Униң оғуллири мискинләргә шәпқәт қилишқа мәҗбурлиниду; Шуниңдәк у һәтта өз қоли билән байлиқлирини қайтуруп бериду.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 Униң устиханлири яшлиқ мағдуриға толған болсиму, Бирақ [униң мағдури] униң билән биллә топа-чаңда йетип қалиду.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Гәрчә рәзиллик униң ағзида татлиқ тетиған болсиму, У уни тил астиға йошурған болсиму,
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 У уни жутқуси кәлмәй меһрини үзәлмисиму, У уни ағзида қалдурсиму,
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 Бирақ униң қарнидики тамиғи өзгирип, Кобра иланниң зәһәригә айлиниду.
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 У байлиқларни жутуветиду, бирақ уларни яндуриду; Худа уларни ашқазинидин чиқириветиду.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 У кобра иланниң зәһәрини шорайду, Чар иланниң нәштири уни өлтүриду.
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 У қайтидин ериқ-өстәңләргә һәвәс билән қаралмайду, Бал вә сериқ май билән ақидиған дәриялардин һозурлиналмайду.
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 У еришкәнни жуталмай қайтуриду, Тиҗарәт қилған пайдисидин у һеч һозурлиналмайду.
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Чүнки у мискинләрни езип, уларни ташливәткән; У өзи салмиған өйни егиливалған.
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 У ачкөзлүктин әсла зерикмәйду, У арзулиған нәрсилиридин һеч қайсисини сақлап қалалмайду.
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 Униңға жутувалғидәк һеч нәрсә қалмайду, Шуңа униң баяшатлиғи мәңгүлүк болмайду.
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 Униң тоққузи тәл болғанда, туюқсиз қисилчилиққа учрайду; Һәр бир езилгүчиниң қоли униңға қарши чиқиду.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 У қосиғини тойғузиватқинида, Худа дәһшәтлик ғәзивини униңға чүшүриду; У ғизалиниватқанда [ғәзивини] униң үстигә яғдуриду.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 У төмүр қуралдин қечип қутулсиму, Бирақ мис оқя уни санҗийду.
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 Тәккән оқ кәйнидин тартип чиқиривелгинидә, Ялтирақ оқ учи өттин чиқиривелгинидә, Вәһимиләр уни басиду.
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 Зулмәт қараңғулуқ униң байлиқлирини жутуветишкә тәйяр туриду, Инсан пүвлимигән от уни жутувалиду, Униң чедирида қелип қалғанлириниму жутуветиду.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 Асманлар униң қәбиһлигини ашкарилайду; Йәр-зиминму униңға қарши қозғилиду.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Униң мал-дунияси елип кетилиду, [Худаниң] ғәзәплик күнидә кәлкүн улғийип өй-бисатини ғулитиду.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 Худаниң рәзил адәмгә бәлгүлигән несивиси мана шундақтур, Бу Худа униңға бекиткән мирастур».
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
