Аюп 19
1 Аюп җававән мундақ деди: —
А Јов одговори и рече:
2 «Силәр қачанғичә җенимни азаплимақчисиләр, Қачанғичә мени сөз билән әзмәкчисиләр?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Силәр мени он қетим харлидиңлар; Маңа увал қилишқа номус қилмайсиләр.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Әгәр мениң сәһвәнлигим болса, Мән әнди униң [дәрдини] тартимән.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Әгәр силәр мениңдин үстүнлүк талашмақчи болсаңлар, Йүзүм алдида шәрм-һаяни көрситип мени әйиплимәкчи болсаңлар,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Әнди билип қоюңларки, маңа увал қилған Тәңри екән, У тори билән мени чирмаштуруп тартти;
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Қара, мән налә-пәряд көтирип «Зораванлиқ!» дәп вақираймән, Бирақ һеч ким аңлимайду; Мән вақираймән, бирақ маңа адаләт кәлмәйду.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 У йолумни мени өтүвалмисун дәп чит билән тосуп қойди, Қәдәмлиримгә қараңғулуқ салди.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 У мәндин шан-шәривимни мәһрум қилди, Бешимдин таҗни тартивалди.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 У маңа һәр тәрәптин бузғунчилиқ қиливатиду, мән түгәштим; Үмүтүмни У дәрәқни юлғандәк жулувалди.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Ғәзивини маңа қаритип қозғиди, Мени Өз дүшмәнлиридин һесаплиди.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Униң қошунлири сәп түзүп атланди, Пәләмпәйлирини ясап маңа һуҗум қилди, Улар чедиримни қоршавға елип баргаһ тикивалди.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 У қериндашлиримни мәндин нери қилди, Тонушлиримниң меһрини мәндин үзди.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Туққанлирим мәндин ятлишип кәтти, Дост-бурадәрлирим мени унутти.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Өйүмдә турған мусапирлар, һәтта дедәклиримму мени ят адәм дәп һесаплайду; Уларниң нәзиридә мән мусапир болуп қалдим.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Мән чакиримни чақирсам, у маңа җавап бәрмәйду; Шуңа мән униңға ағзим билән йелинишим керәк.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Тиниқимдин аялимниң қусқуси келиду, Ака-укилирим сесиқлиғимдин бизар.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Һәтта кичик балилар мени кәмситиду; Орнумдин турмақчи болсам, улар мени һақарәтләйду.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Мениң сирдаш достлиримниң һәммиси мәндин нәпрәтлиниду, Мән сөйгәнләр мәндин йүз өриди.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Әт-терилирим устиханлиримға чаплишип туриду, Җеним қил үстидә қалди.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Аһ, достлирим, маңа ичиңлар ағрисун, ичиңлар ағрисун! Чүнки Тәңриниң қоли маңа келип тәгди.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Силәр немишкә Тәңридәк маңа зиянкәшлик қилисиләр? Силәр немишкә әтлиримгә шунчә тоймайсиләр!
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Аһ, мениң сөзлирим йезилсиди! Улар бир язмиға пүтүклүк болған болатти!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 Улар төмүр қәләм билән қоғушун ичигә йезилсиди! Әбәдил-әбәт таш үстигә оюп пүтүлгән болатти!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Бирақ мән шуни билимәнки, өзүмниң Һәмҗәмәт-Қутқузғучим һаяттур, У ахирәт күнидә йәр йүзидә туруп туриду!
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Һәм мениң бу терә-әтлирим бузулғандин кейин, Мән йәнила тенимдә туруп Тәңрини көримән!
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Уни өзүмла әйни һалда көримән, Башқа адәмниң әмәс, бәлки өзүмниң көзи билән қараймән; Аһ, қәлбим буниңға шунчә интизардур!
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Әгәр силәр: «Ишниң йилтизи униңдидур, Уни қандақ қилип қистап қоғливетәләймиз?!» — десәңлар,
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Әнди өзүңлар қиличтин қорққиниңлар түзүк! Чүнки [Худаниң] ғәзиви қилич җазасини елип келиду, Шуниң билән силәр [Худаниң] сотиниң қуруқ гәп әмәслигини билисиләр».
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
