Йәрәмия 39
1 Йерусалим ишғал қилинғанда төвәндики ишлар йүз бәрди: — Йәһуда падишаси Зәдәкияниң тоққузинчи жили онинчи айда, Бабил падишаси Небоқаднәсар вә барлиқ қошуни Йерусалимға җәң қилишқа келип уни муһасиригә алди;
Девете године Седекије, цара Јудиног, месеца десетог дође Навуходоносор, цар вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити.
2 Зәдәкияниң он биринчи жили, төртинчи айниң тоққузинчи күнидә, улар шәһәр сепилидин бөсүп кирди.
Једанаесте године Седекијине, месеца четвртог, деветог дана тог месеца провалише у град.
3 Шуниң билән Бабил падишасиниң әмирлириниң һәммиси, йәни Самгарлиқ Нәргал-Шарәзәр, баш ғәзничи Небу-Сарсеқим, баш сеһиргәр Нәргал-шарәзәр вә Бабил падишалиғиниң башқа әмәлдарлири кирип «Оттура дәрваза»да олтарди.
И уђоше сви кнезови цара вавилонског, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгар-невон, Сарсехим, старешина над дворанима, Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви други кнезови цара вавилонског.
4 Йәһуда падишаси Зәдәкия вә барлиқ җәңгивар ләшкәрләр уларни көрүп қачмақчи болуп, түн кечидә шәһәрдин бәдәр тикиветишти; у падишаниң бағчиси арқилиқ, «икки сепил» арилиғидики дәрвазидин чиқип [Иордан җилғисидики] «Арабаһ түзләңлиги»гә қарап қечишти.
А кад их виде Седекија цар Јудин и сви војници, побегоше и изиђоше ноћу из града покрај врта царског, на врата међу два зида; и иђаху преко поља.
5 Калдийләрниң қошуни уларни қоғлап Йерихо түзләңлигидә Зәдәкияға йетишип уни қолға елип Хамат зиминидики Риблаһ шәһиригә, Бабил падишаси Небоқаднәсарниң алдиға апарди; у шу йәрдә униң үстидин һөкүм чиқарди.
А војска халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару вавилонском у Ривлу, у земљи ематској, те му суди.
6 Бабил падишаси Риблаһ шәһиридә Зәдәкияниң оғуллирини көз алдида өлтүрүвәтти; Бабил падишаси Йәһудадики барлиқ мөтивәрләрниму өлтүрүвәтти.
И закла цар вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар вавилонски.
7 У Зәдәкияниң көзлирини оюп, уни Бабилға апириш үчүн мис кишәнләр билән кишәнләп қойди.
Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге бронзане, да га одведе у Вавилон.
8 Калдийләр падишаниң ордисини вә пухраларниң өйлирини от қоюп көйдүрүп Йерусалимниң сепиллирини көмүрүп ташлиди.
А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове јерусалимске раскопаше.
9 Шаһанә қаравул беги Небузар-Адан шәһәрдә қелип қалған башқа хәлиқни, өзигә тәслим болуп чиққанларни, йәни қалған хәлиқниң һәммисини қолға елип, Бабилға сүргүн қилди.
А остатак народа што оста у граду и пребеге који пребегоше к њему, остатак народа што беше остао, одведе Невузардан заповедник стражарски у Вавилон.
10 Һалбуки, қаравул беги Небузар-Адан Йәһуда зиминида һеч тәвәлиги болмиған бәзи намратларни қалдурди; шу чағда у уларға үзүмзарлар вә етизларни тәқсимләп бәрди.
Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповедник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве.
11 Бабил падишаси Небоқаднәсар Йәрәмия тоғрилиқ қаравул беги Небузар-Адан арқилиқ: «Уни тепип униңдин хәвәр ал; униңға һеч зиян йәткүзмә; у немини халиса шуни униңға қилип бәр» — дәп пәрман чүшүргән еди.
А Навуходоносор, цар вавилонски, заповеди за Јеремију Невузардану заповеднику стражарском говорећи:
Узми га и гледај га добро, и не чини му зло, него му чини шта ти год каже.
13 Шуңа қаравул беги Небузар-Адан, шундақла баш ғәзничи Небушазбан, баш сеһиргәр Нәргал-Шарәзәр вә Бабил падишасиниң башқа баш әмәлдарлириниң һәммиси адәм әвәтип
И послаше Невузардан заповедник стражарски и Невусазван, старешина над дворанима, и Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви кнезови цара вавилонског,
14 Йәрәмияни «Қаравулларниң һойлиси»дин елип Шафанниң нәвриси, Аһикамниң оғли Гәдалияниң өз өйигә апириши үчүн униң қолиға тапшурғузди. Лекин Йәрәмия пухралар арисида турди.
Послаше, те узеше Јеремију из трема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафановог да га одведе кући; тако оста међу народом.
15 Йәрәмия «Қаравулларниң һойлиси»да қамап қоюлған вақтида, Пәрвәрдигарниң сөзи униңға келип мундақ дейилгән еди: —
А Јеремији дође реч Господња кад беше затворен у трему од тамнице говорећи:
16 Барғин, Ефиопийәлик Әбәд-Мәләккә мундақ дегин: «Самави қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигар — Исраилниң Худаси мундақ дәйду: — Мана, Мән өз сөзлиримни мошу шәһәр үстигә чүшүримән; ават-һалавәт әмәс, бәлки балаю-апәт чүшүримән; шу күни бу ишлар өз көзүң алдида йүз бериду.
Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево ја ћу учинити да се збуду речи моје томе граду на зло, а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан.
17 Лекин шу күни Мән сени қутқузимән, — дәйду Пәрвәрдигар; — Сән қорқидиған адәмләрниң қолиға тапшурулмайсән;
Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш.
18 чүнки Мән чоқум сени қутқузимән; сән қиличланмайсән, бәлки өз җениң өзүңгә олҗидәк қалиду; чүнки сән Маңа тайинип кәлгәнсән — дәйду Пәрвәрдигар».
Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја место плена зато што си се поуздао у ме, говори Господ.
