< Йәшая 8 >

1 Пәрвәрдигар маңа: — «Чоң бир тахтайни қолуңға елип, ениқ һәрипләр билән: — «Махар-Шалал-Хаш-Баз» дәп язғин» — деди.
Ja Herra sanoi minulle: "Ota iso taulu ja kirjoita siihen selkeällä kirjoituksella: Maher-Saalal Haas-Bas.
2 Мән шундақ қилип өзүмгә «ишәшлик гувачилар» сүпитидә мошуни хатириләшкә каһин болған Урия вә Йәрәбәқияниң оғли Зәкәрияни чақиривалдим.
Ja minä otan itselleni luotettavat todistajat, pappi Uurian ja Sakarjan, Jeberekjan pojan."
3 Андин мән аял пәйғәмбәр билән биллә яттим. Шундақ қилип у һамилдар болуп, бир оғул туғди. Шуниң билән Пәрвәрдигар маңа: — «Униң исмини «Махар-Шалал-Хаш-Баз» дәп атиғин;
Sitten minä lähestyin profeetta-vaimoani, ja hän tuli raskaaksi ja synnytti pojan. Niin Herra sanoi minulle: "Pane hänelle nimeksi Maher-Saalal Haas-Bas.
4 чүнки бала «Дада, апа» дәп чақиришни билгичә, Дәмәшқ байлиқлири вә Самарийәдики олҗа Асурийә падишаси тәрипидин булап елип кетилиду» — деди.
Sillä ennenkuin poika oppii sanomaan: 'isä' ja 'äiti', viedään Damaskoon tavarat ja Samarian saalis Assurin kuninkaan eteen."
5 Пәрвәрдигар йәнә маңа сөз қилип мундақ деди: —
Ja Herra puhui jälleen minulle ja sanoi:
6 «Мошу хәлиқ Шилоаһ өстиңидики ләрзан еқиватқан суларни рәт қилип, Уларниң орнида Рәзин вә Рәмалияниң оғлидин хурсән болғачқа,
"Koska tämä kansa halveksii Siiloan hiljaa virtaavia vesiä ja iloitsee Resinin ja Remaljan pojan kanssa,
7 Шуңа мана, Рәб уларниң үстигә долқунлап ақидиған, әлвәк Әфрат дәриясиниң сулирини, — Йәни Асурийәниң падишасини толуқ һәйвә-шөһрити билән елип келиду; У дәриядәк барлиқ ериқ-өстәңлиридин тешип кетиду, Һәммә қирғақлирини бөсүп ташлайду;
niin katso, sentähden Herra antaa tulla heidän ylitsensä virran vedet, valtavat ja suuret: Assurin kuninkaan ja kaiken hänen kunniansa; se nousee kaikkien uomiensa yli ja menee kaikkien äyräittensä yli,
8 У таки Йәһудағичә шиддәт билән тешип, һәтта бойниғичә келиду; У қанатлирини яйғанда пүткүл зиминиңға сайә болуп чүшиду, и Иммануел!
ja se tunkeutuu Juudaan, paisuu ja tulvii ja ulottuu kaulaan saakka. Ja levittäen siipensä se täyttää yliyltään sinun maasi, Immanuel."
9 — Ғәзәплинивериңлар, и әлләр, бирақ сундурулисиләр! Җаһанниң барлиқ чәт җайлири қулақ селиңлар! [Җәң үчүн] белиңларни бағлавериңлар, сундурулисиләр! [Җәң үчүн] белиңларни бағлавериңлар, сундурулисиләр!
Riehukaa, kansat, kuitenkin kukistutte; kuulkaa, kaikki kaukaiset maat: sonnustautukaa, kuitenkin kukistutte; sonnustautukaa, kuitenkin kukistutte.
10 Планиңларни түзивериңлар, у бекарға кетиду; Мәслиһәтиңларни қиливериңлар, уму ақмайду; Сәвәви — Иммануел!».
Pitäkää neuvoa: se raukeaa; sopikaa sopimus: ei se pysy. Sillä Jumala on meidän kanssamme.
11 Чүнки Пәрвәрдигар күчлүк қолини маңа тәккүзүп, Мениң бу хәлиқниң йолида маңмаслиғимға йолйоруқ берип, мундақ сөз қилди: —
Sillä näin sanoi minulle Herra, kun hänen kätensä valtasi minut ja hän varoitti minua vaeltamasta tämän kansan tietä:
12 «Мошу кишиләр көп ишларда «сүйқәст бар» десә, силәр болсаңлар «сүйқәст бар» дәп жүрмәңлар; Уларниң қорққинидин силәр қорқмаңлар, Яки һеч вәһимигә чүшмәңлар;
"Älkää sanoko salaliitoksi kaikkea, mitä tämä kansa salaliitoksi sanoo; älkää peljätkö, mitä se pelkää, älkääkä kauhistuko.
13 Пәқәт самави қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигарнила һәммидин үстүн дәп билиңлар; У силәрниң Қорқидиғиниңлар болсун, Силәрниң вәһимәңлар болсун!
Herra Sebaot pitäkää pyhänä, häntä te peljätkää ja kauhistukaa.
14 У бир муқәддәс панаһгаһ болиду, Һәмдә Исраилдики икки җәмәт үчүн путликашаң таш, адәмни жиқитидиған қорам таш, Йерусалимдикиләр үчүнму қилтақ вә тапанқапқан болиду;
Ja hän on oleva pyhäkkö, hän loukkauskivi ja kompastuksen kallio molemmille Israelin huonekunnille, paula ja ansa Jerusalemin asukkaille.
15 Улардин көпләр [Униңға] путлишип, жиқилип, янҗилип, қилтаққа чүшүп, әсиргә елиниду».
Monet heistä kompastuvat ja kaatuvat ja ruhjoutuvat, monet kiedotaan ja vangitaan.
16 — «Бу гуванамини йөгәп, Тәврат қанунини мениң мухлислирим арисида печәтләп қойғин.
Sido todistus talteen, lukitse laki sinetillä minun opetuslapsiini."
17 Мән болсам, йүзини Яқуп җәмәтидин йошуруватқан Пәрвәрдигарни күтимән; Вә мән Уни тәлмүрүп сақлаймән.
Niin minä odotan Herraa, joka kätkee kasvonsa Jaakobin heimolta, ja panen toivoni häneen.
18 Қараңлар, маңа вә Пәрвәрдигар маңа бәргән балиларға, Биз Зион теғини Өз макани қилған самави қошунларниң Сәрдари болған Пәрвәрдигар Исраилда намайән қилған бешарәт вә карамәтләрниң сүпитидурмиз».
Katso, minä ja lapset, jotka Herra on minulle antanut, me olemme Herran Sebaotin merkkeinä ja ihmeinä Israelissa, hänen, joka asuu Siionin vuorella.
19 — Башқилар силәргә: — «Биз вичир-вичир, гудуң-гудуң қилидиған «әрваһларни чақирғучи»лар вә даханлардин йол сорайли» — десә, силәр җавап берип: — «Бир хәлиқниң өз Худасини издәп йол сориши керәк әмәсму? Тирикләрниң өлүкләрдин йол сориши тоғриму?!» — дәңлар.
Ja kun he sanovat teille: "Kysykää vainaja-ja tietäjähengiltä, jotka supisevat ja mumisevat", niin eikö kansa kysyisi Jumalaltansa? Kuolleiltako elävien puolesta?
20 — Тәврат қануни вә гуванамә асас қилинсун! Мошуларни асас қилип сөз қилмиса, уларға таң нури чүшмәйду!
"Pysykää laissa ja todistuksessa!" Elleivät he näin sano, ei heillä aamunkoittoa ole.
21 Әксичә, улар қисилған, ач һалда зиминни кезип жүришиду; ач қалған чағда, улар ғәзәплинип асманға қарап, падишасини һәм Худасини қарғап тиллайду;
Ja siellä he kuljeskelevat vaivattuina ja nälkäisinä, ja nälissään he vimmastuvat ja kiroavat kuninkaansa ja Jumalansa. He luovat silmänsä korkeuteen,
22 улар йәргә қариса, мана, җапа-мушәққәт, қараңғу-зулмәт, һәсрәт-надамәт вә паракәндичилик туриду; Улар қап-қараңғулуққа һайдиветилиду.
he katsahtavat maan puoleen, mutta katso: ainoastaan ahdistusta ja pimeyttä; he ovat syöstyt tuskan synkeyteen ja pimeyteen.

< Йәшая 8 >