Йәшая 15
1 Моаб тоғрисида жүкләнгән вәһий; Һалакәтлик бир кәчтила, Моабтики Ар шәһири вәйран қилиниду; Һалакәтлик бир кәчтила, Моабтики Кир шәһири йоқ қилиниду;
Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир моавски и пропаде.
2 Жиға-зерәлар көтириш үчүн, Мана у бутханисиға, Дибонға, шундақла [барлиқ] егизликлиригә чиқти; Моаб Небо вә Мәдәба шәһәрлири үчүн пәряд көтириду; Һәммә башлар тақир көрүниду, Җимики сақаллар кесилип чүшүрүлди.
Отиде у дом и у Девон, на висине, да плаче: Моав ће ридати за Невоном и за Медевом, све ће му главе бити ћелаве, свака брада оскубена.
3 Кочиларда улар бөз кийиду; Өгүзлиридә, мәйданлирида, һәр бир адәм көз яшлирини яғдуруп пәряд көтириду.
По улицама ће његовим припасивати кострет, на крововима његовим и на улицама његовим све ће ридати сузе лијући.
4 Һәшбонға, Елеалаһ шәһәрлиригә жиға олишиду, Авазлири Яһаз шәһиригиму йетип бариду. Шуңа Моабниң әскәрлириму нида қилиду; Униң вуҗуд-бағрини титрәк басиду.
И викаће Есевон и Елеала, до Јасе чуће им се глас; и војници ће моавски викати, душа ће се у сваком узмучити.
5 Мениң қәлбимму Моаб үчүн жиға-зерә көтириду; Уларниң қачқунлири Зоарға һәм Әглат-Шели-Шиҗаға бәдәр қачиду; Мана улар топлишип, жиғлиған пети Луһитқа чиқидиған даван йоли билән жуқуриға маңиду, Һоронаимға чүшидиған йолда туруп һалакәттин налә-зар көтириду.
Срце моје вапије за Моавом; бегунци његови побегоше дори до Сигора као јуница трећакиња; јер ће се ићи уз брдо луитско плачући, и путем оронајимским разлегаће се јаук.
6 Чүнки Нимримдики сулар қуруп кетиду, От-чөпләр солишип, Гүл-гия түгәп кетиду; Һеч яп-йешиллиқ қалмайду.
Јер ће нестати вода нимримских, јер ће посахнути биље, нестаће траве, зелени неће бити.
7 Шуңа улар байлиқлири, тапқан-тәргинини жиғип «Тәрәк вадиси»дин өтмәкчи болиду;
И зато што су остављали и што су чували однеће се на поток арапски.
8 Уларниң көтәргән жиғиси Моабниң чегарасиға, Аһу-зарлири әглаимға, Пиғанлири Бәәр-елимға йетиду.
Јер ће вика ићи око међа моавских, до Еглаима јаук њихов, и до Вир-Елима јаук њихов.
9 Димонниң сулири қанға толуп кетиду, Чүнки Димонниң үстигә техиму көп балаю-апәтни топлаймән; Чүнки Моабниң қачқунлири һәм зиминида қалғанлириниңму үстигә бир ширни әвәтимән.
Јер ће се вода димонска напунити крви; и још ћу дометнути Димону, на бегунце моавске и на остатак земаљски послаћу лавове.
