Һошия 6
1 «Келиңлар, Пәрвәрдигарниң йениға қайтайли; Чүнки У титма-титма қиливәтти, бирақ сақайтиду; Урувәтти, бирақ бизни теңип қойиду.
Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас.
2 У икки күндин кейин бизни җанландуриду; Үчинчи күни У бизни тирилдүриду, Биз Униң йүзи алдида һаят яшаймиз!
Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим.
3 Вә биз Уни билидиған болимиз! Биз Пәрвәрдигарни тонуш һәм билиш үчүн интилип қоғлаймиз! Униң бизни қутқузушқа чиқиши таң сәһәрниң болушидәк муқәррәр; У йенимизға ямғурдәк, йәр-зиминни суғиридиған «кейинки ямғур»дәк чүшүп келиду!».
Тада ћемо познати Господа и све ћемо Га више познавати; јер Му је излазак уређен као зора, и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.
4 И Әфраим, сени қандақ қилсам болар? И Йәһуда, сени қандақ қилсам болар? Чүнки яхшилиғиңлар сәһәрдики бир парчә булуттәк, Тездин йоқап кетидиған шәбнәмдәктур.
Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.
5 Шуңа Мән пәйғәмбәрләр арқилиқ уларни чепивәткән; Ағзимдики сөзләр билән уларни өлтүрүвәткәнмән; Мениң һөкүмүм таң нуридәк чиқиду.
Зато их секох преко пророка и убијах речима уста својих, и светлост судова твојих изиђе.
6 Чүнки Мән қурбанлиқлардин әмәс, бәлки меһир-муһәббәттин, Көйдүрмә қурбанлиқлардин көрә, Худани тонуш һәм билиштин хурсәнлик тапимән.
Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.
7 Бирақ улар Адәм атидәк әһдигә итаәтсизлик қилған; Улар мана шу йол билән Маңа асийлиқ қилған.
Али они преступише завет као Адам; ту ме изневерише.
8 Гилеад болса қәбиһлик қилғучиларниң шәһири; У қан билән боялған.
Галад је град оних који чине безакоње, по њему су крвави трагови.
9 Қарақчилар адәмни пайлиғандәк, Каһинлар топи Шәкәмгә баридиған йолда қатиллиқ қилмақта; Бәрһәқ, улар ипласлиқ қилмақта.
А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.
10 Исраил җәмәтидә жиркиничлик бир ишни көрдүм; Әфраимниң паһишилиги шу йәрдә тепилиду, Исраил булғанди.
У дому Израиљевом видим страхоту; онде је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.
11 Йәнә саңиму, и Йәһуда, териған [гуналириңниң] һосули бекитилгәндур!
И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа свог.
