< Мисирдин чиқиш 7 >

1 Шуниң билән Пәрвәрдигар Мусаға: — Мана, Мән Пирәвнниң алдида сени Худаниң орнида қилдим. Акаң Һарун болса сениң пәйғәмбириң болиду.
И Господ рече Мојсију: Ево, поставио сам те да си Бог Фараону; а Арон брат твој биће пророк твој.
2 Мән саңа буйруғинимниң һәммисини [униңға] дәйсән; андин акаң Һарун Пирәвнгә униң өз зиминидин Исраилларни қоюп бериши керәклиги тоғрисида сөз қилиду.
Говорићеш све што ти заповедим; Арон, пак, брат твој говориће Фараону да пусти синове Израиљеве из земље своје.
3 Лекин Мән Пирәвнниң көңлини қаттиқ қилимән; буниң билән Мән Мисир зиминида мөҗизилик аламәтләр вә карамәтлиримни көпләп көрситимән.
А ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи мисирској.
4 Шундақтиму, Пирәвн силәргә қулақ салмайду. Амма Мән Мисирниң үстигә һөкүм чиқирип қолумни узитип, чоң балаю-апәтләрни чүшүрүп, қошунлирим болған Өз қовмим Исраилларни Мисир зиминидин чиқиримән.
И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље мисирске судовима великим.
5 Өз қолумни Мисирниң үстигә созғинимда, Исраилларни уларниң арисидин чиқарғинимда мисирлиқлар Мениң Пәрвәрдигар екәнлигимни тонуп йетиду, — деди.
И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих.
6 Муса билән Һарун шундақ қилди; Пәрвәрдигар уларға қандақ тапилиған болса, уларму шундақ қилди.
И учини Мојсије и Арон, како им заповеди Господ, тако учинише.
7 Улар Пирәвнгә сөз қилған вақитта Муса сәксән яшқа, Һарун сәксән үч яшқа киргән еди.
А Мојсију беше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном.
8 Пәрвәрдигар Муса билән Һарунға сөз қилип: —
И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
9 Әнди Пирәвн силәргә: — Өзүңларни тәстиқлап бир мөҗизә көрситиңлар, десә, сән Һарунға: — Һасаңни елип Пирәвнниң алдиға ташлиғин, дәп ейтқин. Шундақ қилиши биләнла һаса иланға айлиниду, деди.
Кад вам каже Фараон и рече: Учините како чудо, онда реци Арону: Узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се преметнути у змију.
10 Шуниң билән, Муса билән Һарун Пирәвнниң алдиға берип, Пәрвәрдигарниң буйруғинидәк қилди; Һарун һасисини Пирәвн билән униң әмәлдарлириниң алдиға ташливиди, у иланға айланди.
И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију.
11 У вақитта Пирәвн данишмәнлири вә сеһригәрлирини чақиртип кәлди; Мисирниң җадугәрлириму өз җадуси билән охшаш ишни қилди.
А Фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари мисирски учинише тако својим врачањем.
12 Уларниң һәр бири өз һасисини ташлиди; уларму иланға айланди. Лекин Һарунниң һасиси уларниң һасилирини жутуп кәтти.
И бацише сваки свој штап, и преметнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове.
13 Бирақ Пәрвәрдигар ейтқандәк Пирәвнниң көңли қаттиқлиқ билән Пәрвәрдигар ейтқандәк уларға қулақ салмиди.
И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ.
14 Андин Пәрвәрдигар Мусаға мундақ деди: — Пирәвнниң көңли қаттиқ; у қовмни қоюп беришни рәт қилиду.
И рече Господ Мојсију: Отежа срце Фараоново; неће да пусти народ.
15 Әнди сән әтә сәһәрдә Пирәвнниң қешиға барғин (шу вақитта у су бойиға чиқиду) — Сән униң билән көрүшүшкә дәрияниң бойида сақлап турғин; иланға айланған һасини қолуңға еливал.
Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био преметнуо у змију узми у руку.
16 Сән униңға мундақ дегин: — «Ибранийларниң Худаси Пәрвәрдигар мени алдиңға: «Чөлдә Маңа ибадәт қилиши үчүн қовмимни қоюп бәр» дейишкә әвәткән еди; лекин мана, бу вақитқичә һеч аңлимидиң.
И реци му: Господ Бог јеврејски посла ме к теби да ти кажем: Пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша.
17 Шуңа Пәрвәрдигар саңа: — «Сән шу [аламәт] билән Мениң Пәрвәрдигар екәнлигимни билисән», дәйду — Мана, мән қолумдики һаса билән дәрияниң сүйини урсам, су қанға айлиниду,
Зато Господ овако вели: Овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у реци, и преметнуће се у крв.
18 дәрияниң белиқлири өлүп, дәрияниң сүйи сесип кетиду; мисирлиқлар судин сәскинип, ичәлмәйдиған болуп қалиду».
И рибе у реци помреће, и река ће се усмрдети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из реке.
19 Пәрвәрдигар Мусаға йәнә: — Сән Һарунға: — Һасаңни елип мисирлиқларниң сулири қанға айлансун дәп уларниң үстигә, йәни еқинлири, өстәңлири, көллири вә су амбарлири үстигә қолуңни узатқин. Шуниң билән пүткүл Мисир зиминида, һәтта яғач вә таш қачилардики суларму қанға айлиниду, дегин, деди.
И Господ рече Мојсију: Реци Арону: Узми штап свој, и пружи руку своју на воде мисирске, на потоке, на реке и на језера њихова и на сва зборишта вода њихових; и преметнуће се у крв, и биће крв по свој земљи мисирској, и по судима дрвеним и каменим.
20 Муса билән Һарун Пәрвәрдигарниң буйруғинидәк қилди; Һарун Пирәвн вә әмәлдарлириниң көз алдида һасини көтирип, дәрияниң сүйини урувиди, пүтүн дәрияниң сүйи қанға айлинип кәтти.
И учинише Мојсије и Арон како им заповеди Господ; и подигавши Арон штап свој удари по води која беше у реци пред Фараоном и слугама његовим. И сва вода што беше у реци преметну се у крв.
21 Дәриядики белиқлар өлүп, дәрияниң сүйи сесип кәтти. Мисирлиқлар дәрияниң сүйини ичәлмәйдиған болуп қалди, пүткүл Мисир зимини қанға толди.
И помреше рибе што беху у реци, и усмрде се река тако да не могаху Мисирци пити воде из реке, и беше крв по свој земљи мисирској.
22 Лекин Мисирниң җадугәрлириму өз җадулири билән һәм шундақ қилди. Бу сәвәптин Пәрвәрдигар ейтқандәк Пирәвнниң көңли қаттиқ болуп, уларға қулақ салмиди;
Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што беше казао Господ.
23 әксичә Пирәвн өйигә қайтип кетип, бу ишқа һеч писәнт қилмиди.
И окренувши се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то.
24 Дәрияниң сүйини ичәлмигини үчүн барлиқ мисирлиқлар ичкидәк су тепиш үчүн дәрияниң әтраплирини колиди.
А Мисирци сви копаше око реке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из реке.
25 Пәрвәрдигар дәрияни уруп, йәнә йәттә күн өтти.
И наврши се седам дана како реку удари Господ.

< Мисирдин чиқиш 7 >