Самуил 1 18
1 Давут билән Саулниң сөһбити аяқлашқанда, Йонатанниң көңли Давутниң көңлигә шундақ бағландики, уни өз җенидәк сөйди.
И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу.
2 Саул болса у күни уни өз йенида елип қелип, уни атисиниң өйигә қайтқили қоймиди.
И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.
3 Йонатан Давут билән әһдә қилишти; чүнки у уни өз җенидәк сөйәтти.
И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.
4 Йонатан учисидики тонни селип Давутқа бәрди, йәнә җәң кийимлирини, җүмлидин һәтта қиличи, оқяси вә кәмириниму униңға бәрди.
И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој.
5 Саул Давутни нәгила әвәтсә у шу йәргә баратти, шундақла ишларни җайида қилатти. Шуниң үчүн Саул уни ләшкәрләрниң үстигә қойди. Бу иш барлиқ хәлиққә вә һәм Саулниң хизмәткарлириғиму яқти.
И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.
6 Давут Филистийни өлтүрүп көпчилик билән янғанда Исраилниң һәммә шәһәрлиридики қиз-аяллар Саулни нахша ейтип уссул ойнап қарши алғили чиқти; улар хушлуқ ичидә дап вә үчтар билән нәғмә челишти.
А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама.
7 Қиз-аяллар нәғмә чалғанда: — Саул миңлап өлтүрди, вә Давут он миңлап өлтүрди, дәп оқушатти.
И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада.
8 Буни аңлап Саул наһайити хапа болди; бу сөз униң көңлигә тәгди. У: — Давутқа он миңлап һесапланди, амма маңа пәқәт миңлап һесапланди; әнди падишалиқтин башқа униңға һеч нәрсә кам әмәс, деди.
И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба.
9 Шу күндин тартип Саул Давутни көзләп жүрди.
И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.
10 Әтиси Худа тәрипидин қабаһәтлик бир роһ Саулниң үстигә чүшти вә у өйидә қалаймиқан җөйлигили турди. Әнди Давут башқа вақиттикидәк қоли билән чилтар чалди; Саулниң қолида нәйзә бар еди.
А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље.
11 Саул: — Давутни тамға нәйзә билән қадиветимән дәп, нәйзини атти; лекин Давут икки қетим өзини далдиға алди.
И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.
12 Пәрвәрдигарниң Давут биләнла болуп, өзидин жирақлап кәткини үчүн Саул Давуттин қорқатти.
И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.
13 Шуниң үчүн Саул Давутни өз йенидин айрип, уни ләшкәрләргә миң беши қилип қойди; у ләшкәрләрни елип җәңгә чиқип туратти.
Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.
14 Давут болса һәммә ишларни пәм билән қилатти; чүнки Пәрвәрдигар униң билән биллә еди.
И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим.
15 Саул униң пәмлик екәнлигини көрүп униңдин бәк қорқатти.
А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.
16 Амма пүткүл Исраил билән Йәһуда хәлқи Давутни сөйәтти; чүнки у уларни йетәкләп җәңгә чиқатти.
А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.
17 Саул Давутқа: — Мана, чоң қизим Мераб — мән уни саңа хотунлуққа бәргүм бар. Сән пәқәт хизмитимгә җан-пида болуп, Пәрвәрдигарниң җәңлиридә күрәш қилғин, деди. Чүнки Саул ичидә: — У мениң қолум билән әмәс, бәлки Филистийләрниң қоли билән йоқитилсун, дәп хиял қилған еди.
И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ.
18 Амма Давут Саулға: — Мән ким едим, мениң атамниң җәмәти Исраил арисида немә еди, мән қандақму падишаниң күйоғли болай? — деди.
А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев?
19 Лекин Саулниң қизи Мераб Давутқа берилидиған вақитта, у Мәһолатлиқ Адриәлгә хотунлуққа берилди.
А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.
20 Амма Саулниң қизи Миқалниң көңли Давутқа чүшкән еди. Башқилар буни Саулға ейтти, бу иштин Саул хуш болди.
Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.
21 Саул: — Қизимни Давутқа берәй, у униңға бир сиртмақ болуп, Филистийләрниң қолида йоқитилсун, дәп ойлиди. Шуниң билән Саул Давутқа: — Бүгүн иккинчи қетим күйоғлум болисән, деди.
И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом.
22 Саул өз ғуламлириға: — Давутқа астиртин: — Мана, падиша сәндин сөйүниду, вә һәммә ғуламлири саңа амрақ. Шуниң үчүн падишаниң күйоғли болғин, дәп ейтиңлар, дәп тапилиди.
И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев.
23 Саулниң ғуламлири бу сөзләрни Давутниң қулиқиға йәткүзди. Лекин Давут: — Нәзириңларда падишаниң күйоғли болуш кичик ишму? Мән болсам бир кәмбәғәл вә әтиварсиз адәммән — деди.
И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек.
24 Саулниң ғуламлири Саулға Давутниң дегәнлирини өз әйни йәткүзди.
И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид.
25 Саул: — Силәр Давутқа: — Падиша саңа башқа тойлуқ алғузмайду, пәқәт падиша дүшмәнлиридин интиқам елиш үчүн йүз Филистийниң хәтнилигинила алиду, дәп ейтиңлар, деди (Саулниң мәхсити болса Давутни Филистийләрниң қолида йоқитиш еди).
А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима.
26 Ғуламлар бу сөзләрни Давутқа йәткүзди; падишаниң күйоғли болуш Давутқа йеқип қалди. Әнди бекитилгән мөһләт тошмайла,
И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши.
27 Давут туруп өз адәмлири билән чиқип икки йүз Филистийни өлтүрди. Давут уларниң хәтнилигини кесип елип падишаниң күйоғли болуш үчүн буларниң һәммисини падишаға тапшурди. Саул қизи Миқални униңға хотунлуққа бәрди.
А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју.
28 Саул Пәрвәрдигарниң Давут билән биллә екәнлигини вә өз қизи Миқалниң уни сөйидиғанлиғини көрүп
И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га.
29 Давуттин техиму қорқти. Шуниң билән Саул үзлүксиз Давутқа дүшмән болди.
А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду.
30 Филистийләрниң әмирлири дайим соқушқа чиқатти; амма һәр қетим чиқсила Давутниң ишлири Саулниң һәммә хизмәткарлириниңкидин мувәппәқийәтлик болатти; шуниң билән униң нами [халайиқ] тәрипидин толиму һөрмәткә сазавәр болатти.
А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави.
