< अम्सा 17 >

1 सलामती के साथ ख़ुश्क निवाला इस से बेहतर है, कि घर ने'मत से भरा हो और उसके साथ झगड़ा हो।
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 'अक्लमन्द नौकर उस बेटे पर जी रुस्वा करता है हुक्मरान होगा, और भाइयों में शमिल होकर मीरास का हिस्सा लेगा।
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 चाँदी के लिए कुठाली है और सोने केलिए भट्टी, लेकिन दिलों को ख़ुदावन्द जांचता है।
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 बदकिरदार झूटे लबों की सुनता है, और झूठा मुफ़सिद ज़बान का शनवा होता है।
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 गरीब पर हँसने वाला, उसके ख़ालिक की बेक़द्री करता है; और जो औरों की मुसीबत से ख़ुश होता है, बे सज़ा न छूटेगा।
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 बेटों के बेटे बूढ़ों के लिए ताज हैं; और बेटों के फ़ख़्र का ज़रिया' उनके बाप — दादा हैं।
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 ख़ुश गोई बेवक़ूफ़ को नहीं सजती, तो किस क़दर कमदरोग़गोई शरीफ़ को सजेगी।
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 रिश्वत जिसके हाथ में है उसकी नज़रमें गिरान बहा जवाहर है, और वह जिधर तवज्जुह करता है कामयाब होता है।
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 जो ख़ता पोशी करता है मुहब्बत का तालिब है, लेकिन जो ऐसी बात को बार बार छेड़ता है, दोस्तों में जुदाई डालता है।
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 समझदार पर एक झिड़की, बेवक़ूफ़ों पर सौ कोड़ों से ज़्यादा असर करती है।
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 शरीर महज़ सरकशी का तालिब है, उसके मुक़ाबले में संगदिल क़ासिद भेजा जाएगा।
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 जिस रीछनी के बच्चे पकड़े गए हों आदमी का उस से दो चार होना, इससे बेहतर है के बेवक़ूफ़ की बेवक़ूफ़ी में उसके सामने आए।
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 जो नेकी के बदले में बदी करता है, उसके घर से बदी हरगिज़ जुदा न होगी।
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 झगड़े का शुरू' पानी के फूट निकलने की तरह है, इसलिए लड़ाई से पहले झगड़े को छोड़ दे।
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 जो शरीर को सादिक़ और जो सादिक़ को शरीर ठहराता है, ख़ुदावन्द को उन दोनों से नफ़रत है।
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 हिकमत ख़रीदने को बेवक़ूफ़ के हाथ में क़ीमत से क्या फ़ाइदा है, हालाँकि उसका दिल उसकी तरफ़ नहीं?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 दोस्त हर वक़्त मुहब्बत दिखाता है, और भाई मुसीबत के दिन के लिए पैदा हुआ है।
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 बे'अक़्ल आदमी हाथ पर हाथ मारता है, और अपने पड़ोसी के सामने ज़ामिन होता है।
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 फ़साद पसंद ख़ता पसंद है, और अपने दरवाज़े को बलन्द करने वाला हलाकत का तालिब।
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 कजदिला भलाई को न देखेगा, और जिसकी ज़बान कजगो है मुसीबत में पड़ेगा।
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 बेवकूफ़ के वालिद के लिए ग़म है, क्यूँकि बेवक़ूफ़ के बाप को ख़ुशी नहीं।
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 शादमान दिल शिफ़ा बख़्शता है, लेकिन अफ़सुर्दा दिली हड्डियों को ख़ुश्क कर देती है।
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 शरीर बगल में रिश्वत रख लेता है, ताकि 'अदालत की राहें बिगाड़े।
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 हिकमत समझदार के आमने सामने है, लेकिन बेवक़ूफ़ की आँख ज़मीन के किनारों पर लगी हैं।
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 बेवक़ूफ़ बेटा अपने बाप के लिए ग़म, और अपनी माँ के लिए तल्ख़ी है।
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 सादिक़ को सज़ा देना, और शरीफ़ों को उनकी रास्ती की वजह से मारना, खूब नहीं।
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 साहिब — ए — इल्म कमगो है, और समझदार मतीन है।
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 बेवक़ूफ़ भी जब तक ख़ामोश है, 'अक्लमन्द गिना जाता है; जो अपने लब बलंद रखता है, होशियार है।
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.

< अम्सा 17 >