До римлян 6
1 Що ж скажемо? Позоста́немся в гріху́, щоб благодать примно́жилась? Зо́всім ні!
ப்ரபூ⁴தரூபேண யத்³ அநுக்³ரஹ: ப்ரகாஸ²தே தத³ர்த²ம்’ பாபே திஷ்டா²ம இதி வாக்யம்’ கிம்’ வயம்’ வதி³ஷ்யாம: ? தந்ந ப⁴வது|
2 Ми, що вмерли для гріха, як ще будемо жити в нім?
பாபம்’ ப்ரதி ம்ரு’தா வயம்’ புநஸ்தஸ்மிந் கத²ம் ஜீவிஷ்யாம: ?
3 Чи ви не знаєте, що ми всі, хто христився у Христа Ісуса, у смерть Його христилися?
வயம்’ யாவந்தோ லோகா யீஸு²க்²ரீஷ்டே மஜ்ஜிதா அப⁴வாம தாவந்த ஏவ தஸ்ய மரணே மஜ்ஜிதா இதி கிம்’ யூயம்’ ந ஜாநீத²?
4 Отож, ми поховані з Ним хрищенням у смерть, щоб, як воскрес Христос із мертвих славою Отця, так щоб і ми стали ходити в обно́вленні життя.
ததோ யதா² பிது: பராக்ரமேண ஸ்²மஸா²நாத் க்²ரீஷ்ட உத்தா²பிதஸ்ததா² வயமபி யத் நூதநஜீவிந இவாசராமஸ்தத³ர்த²ம்’ மஜ்ஜநேந தேந ஸார்த்³த⁴ம்’ ம்ரு’த்யுரூபே ஸ்²மஸா²நே ஸம்’ஸ்தா²பிதா: |
5 Бо коли ми з'єдна́лися подо́бою смерти Його, то з'єднаємось і подобою воскре́сення,
அபரம்’ வயம்’ யதி³ தேந ஸம்’யுக்தா: ஸந்த: ஸ இவ மரணபா⁴கி³நோ ஜாதாஸ்தர்ஹி ஸ இவோத்தா²நபா⁴கி³நோ(அ)பி ப⁴விஷ்யாம: |
6 знаючи те, що наш давній чоловік розп'я́тий із Ним, щоб зни́щилось тіло гріхо́вне, щоб не бути нам більше рабами гріха,
வயம்’ யத் பாபஸ்ய தா³ஸா: புந ர்ந ப⁴வாமஸ்தத³ர்த²ம் அஸ்மாகம்’ பாபரூபஸ²ரீரஸ்ய விநாஸா²ர்த²ம் அஸ்மாகம்’ புராதநபுருஷஸ்தேந ஸாகம்’ க்ருஸே²(அ)ஹந்யதேதி வயம்’ ஜாநீம: |
7 бо хто вмер, той звільни́всь від гріха!
யோ ஹத: ஸ பாபாத் முக்த ஏவ|
8 А коли ми померли з Христом, то віруємо, що й жити з Ним бу́демо,
அதஏவ யதி³ வயம்’ க்²ரீஷ்டேந ஸார்த்³த⁴ம் அஹந்யாமஹி தர்ஹி புநரபி தேந ஸஹிதா ஜீவிஷ்யாம இத்யத்ராஸ்மாகம்’ விஸ்²வாஸோ வித்³யதே|
9 знаючи, що Христос, воскре́снувши з мертвих, уже більш не вмирає, — смерть над Ним не панує вже більше!
யத: ஸ்²மஸா²நாத்³ உத்தா²பித: க்²ரீஷ்டோ புந ர்ந ம்ரியத இதி வயம்’ ஜாநீம: | தஸ்மிந் கோப்யதி⁴காரோ ம்ரு’த்யோ ர்நாஸ்தி|
10 Бо що вмер Він, то один раз умер для гріха, а що живе, то для Бога живе.
அபரஞ்ச ஸ யத்³ அம்ரியத தேநைகதா³ பாபம் உத்³தி³ஸ்²யாம்ரியத, யச்ச ஜீவதி தேநேஸ்²வரம் உத்³தி³ஸ்²ய ஜீவதி;
11 Так само ж і ви вважайте себе за мертвих для гріха й за живих для Бога в Христі Ісусі, Господі нашім.
தத்³வத்³ யூயமபி ஸ்வாந் பாபம் உத்³தி³ஸ்²ய ம்ரு’தாந் அஸ்மாகம்’ ப்ரபு⁴ணா யீஸு²க்²ரீஷ்டேநேஸ்²வரம் உத்³தி³ஸ்²ய ஜீவந்தோ ஜாநீத|
12 Тож нехай не панує гріх у смерте́льному вашому тілі, щоб вам слухатись його пожадли́востей,
அபரஞ்ச குத்ஸிதாபி⁴லாஷாந் பூரயிதும்’ யுஷ்மாகம்’ மர்த்யதே³ஹேஷு பாபம் ஆதி⁴பத்யம்’ ந கரோது|
13 і не віддавайте членів своїх гріхові за знаря́ддя неправедности, але віддайте себе Богові, як ожилих із мертвих, а члени ваші — Богові за знаря́ддя праведности.
அபரம்’ ஸ்வம்’ ஸ்வம் அங்க³ம் அத⁴ர்ம்மஸ்யாஸ்த்ரம்’ க்ரு’த்வா பாபஸேவாயாம்’ ந ஸமர்பயத, கிந்து ஸ்²மஸா²நாத்³ உத்தி²தாநிவ ஸ்வாந் ஈஸ்²வரே ஸமர்பயத ஸ்வாந்யங்கா³நி ச த⁴ர்ம்மாஸ்த்ரஸ்வரூபாணீஸ்²வரம் உத்³தி³ஸ்²ய ஸமர்பயத|
14 Бо хай гріх не панує над вами, — ви бо не під Законом, а під благода́ттю.
யுஷ்மாகம் உபரி பாபஸ்யாதி⁴பத்யம்’ புந ர்ந ப⁴விஷ்யதி, யஸ்மாத்³ யூயம்’ வ்யவஸ்தா²யா அநாயத்தா அநுக்³ரஹஸ்ய சாயத்தா அப⁴வத|
15 Що ж? Чи бу́демо грішити, бо ми не під Законом, а під благода́ттю? Зо́всім ні!
கிந்து வயம்’ வ்யவஸ்தா²யா அநாயத்தா அநுக்³ரஹஸ்ய சாயத்தா அப⁴வாம, இதி காரணாத் கிம்’ பாபம்’ கரிஷ்யாம: ? தந்ந ப⁴வது|
16 Хіба ви не знаєте, що кому віддаєте себе за рабів на по́слух, то ви й раби того, кого слухаєтесь, — або гріха на смерть, або послуху на праведність?
யதோ ம்ரு’திஜநகம்’ பாபம்’ புண்யஜநகம்’ நிதே³ஸா²சரணஞ்சைதயோர்த்³வயோ ர்யஸ்மிந் ஆஜ்ஞாபாலநார்த²ம்’ ப்⁴ரு’த்யாநிவ ஸ்வாந் ஸமர்பயத², தஸ்யைவ ப்⁴ரு’த்யா ப⁴வத², ஏதத் கிம்’ யூயம்’ ந ஜாநீத²?
17 Тож дяка Богові, що ви, бувши рабами гріха, від серця послухались того роду науки, якому ви себе віддали́.
அபரஞ்ச பூர்வ்வம்’ யூயம்’ பாபஸ்ய ப்⁴ரு’த்யா ஆஸ்தேதி ஸத்யம்’ கிந்து யஸ்யாம்’ ஸி²க்ஷாரூபாயாம்’ மூஷாயாம்’ நிக்ஷிப்தா அப⁴வத தஸ்யா ஆக்ரு’திம்’ மநோபி⁴ ர்லப்³த⁴வந்த இதி காரணாத்³ ஈஸ்²வரஸ்ய த⁴ந்யவாதோ³ ப⁴வது|
18 А звільни́вшися від гріха́, стали рабами праведности.
இத்த²ம்’ யூயம்’ பாபஸேவாதோ முக்தா: ஸந்தோ த⁴ர்ம்மஸ்ய ப்⁴ரு’த்யா ஜாதா: |
19 Говорю́ я по-лю́дському, через неміч вашого тіла. Бо як ви віддавали були члени ваші за рабів нечи́стості й беззако́нню на беззако́ння, так тепер віддайте члени ваші за рабів праведности на освя́чення.
யுஷ்மாகம்’ ஸா²ரீரிக்யா து³ர்ப்³ப³லதாயா ஹேதோ ர்மாநவவத்³ அஹம் ஏதத்³ ப்³ரவீமி; புந: புநரத⁴ர்ம்மகரணார்த²ம்’ யத்³வத் பூர்வ்வம்’ பாபாமேத்⁴யயோ ர்ப்⁴ரு’த்யத்வே நிஜாங்கா³நி ஸமார்பயத தத்³வத்³ இதா³நீம்’ ஸாது⁴கர்ம்மகரணார்த²ம்’ த⁴ர்ம்மஸ்ய ப்⁴ரு’த்யத்வே நிஜாங்கா³நி ஸமர்பயத|
20 Бо коли були́ ви рабами гріха, то були вільні від праведности.
யதா³ யூயம்’ பாபஸ்ய ப்⁴ரு’த்யா ஆஸ்த ததா³ த⁴ர்ம்மஸ்ய நாயத்தா ஆஸ்த|
21 Який же плід ви мали тоді? Такі речі, що ними соромитесь тепер, бо кінець їх — то смерть.
தர்ஹி யாநி கர்ம்மாணி யூயம் இதா³நீம்’ லஜ்ஜாஜநகாநி பு³த்⁴யத்⁴வே பூர்வ்வம்’ தை ர்யுஷ்மாகம்’ கோ லாப⁴ ஆஸீத்? தேஷாம்’ கர்ம்மணாம்’ ப²லம்’ மரணமேவ|
