< Псалми 59 >
1 Для дириґента хору. На спів: „Не вигуби“. Золотий псалом Давидів, коли послав був Саул, і стерегли́ його дім, щоб убити його. Ви́зволь мене від моїх ворогі́в, о мій Боже, від напасникі́в моїх охорони́ Ти мене!
Zborovođi. Po napjevu “Ne pogubi!” Davidov. Miktam. Kad je Šaul opkolio kuću da ubije Davida. Izbavi me od dušmana, Bože moj, zaštiti me od mojih protivnika!
2 Ви́зволь мене від злочи́нців, і спаси мене від кровоже́рних,
Izbavi me od bezakonika, od krvoloka spasi me!
3 бо ось причаї́лись на душу мою, на мене збираються сильні, — не моя в тім провина, о Господи, і не мій гріх!
Jer evo: dušu moju vrebaju, na me ustadoše silnici. Nema na meni krivnje, o Jahve, ni grijeha:
4 Без моєї провини вони он збігаються та готу́ються, — устань же назу́стріч мені та побач!
bez moje krivnje na me nasrću. Probudi se! Dođi mi u pomoć i pogledaj,
5 І Ти, Господи, Боже Саваоте, Боже Ізраїлів, збудися, щоб покара́ти всіх поган, — і не помилуй ніко́го із зра́дників злих! (Се́ла)
Jahve, Bože nad Vojskama, Bože Izraelov! Preni se, kazni sve pogane, podlacima nemoj se smilovati!
6 На́двечір вони поверта́ються, ски́глять, як пес, і перебігають по місту,
Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
7 й ось слова виверга́ють уста́ми своїми, мечі в їхніх губах, — та хто це почує.
Gle, kako bljuju ustima; kletve su im na usnama i govore: “Tko nas čuje?”
8 Але посмієшся з них, Господи, і всіх поган засоро́миш!
No, ti im se smiješ, o Jahve, i rugaš se poganima svima.
9 Тверди́не моя, я Тебе пильнува́тиму, — бо Бог оборо́на моя!
Jakosti moja, gledat ću na te, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.
10 Мій Бог, — Його милість мене попере́дила, Бог учинить мені, що побачу паді́ння своїх ворогів!
Bog neka mi pohiti u susret, nek' me razveseli nad dušmanima mojim!
11 Не вбива́й їх, щоб наро́д мій цього не забув, — міццю Своєю розвій їх і зниж їх, о щите наш, Господи!
Pobij ih, Bože, da mi narod ne zavode, zbuni i obori ih jakošću svojom, štite naš, Gospodine.
12 Гріх їхніх уст — слово губ їхніх, і нехай вони схо́плені будуть своєю пихо́ю, і за клятву й брехню, яку кажуть!
Grijeh je svaka riječ usta njihovih: nek se uhvate u svoju oholost, u kletve i laži što ih govore!
13 У гніві їх знищ, знищ — і хай їх не буде, і хай знають вони, що царю́є Бог в Якові, аж до кі́нців землі! (Се́ла)
Istrijebi ih u gnjevu, istrijebi da nestanu, nek' se zna da Bog vlada u Jakovu i do nakraj zemlje!
14 А на́двечір вони поверта́ються, ски́глять, як пес, і перебігають по місту.
Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
15 Вони ве́штатись будуть, щоб їсти, коли ж не наїдя́ться, то ска́ржитись будуть.
Nek' lutaju okolo tražeći hranu; i kad se nasite, neka zavijaju.
16 А я буду співати про силу Твою, буду радісно вра́нці хвалити Твою милісти, бо для мене Ти був в день недолі моєї тверди́нею й за́хистом!
A ja ću opjevati silu tvoju i klicat ću jutrom milosrđu tvome, jer mi ti postade utočište i sklonište u dan nevolje.
17 Тверди́не моя, — до Тебе співати я буду, бо Бог оборо́на моя, милости́вий мій Боже!
Jakosti moja, tebi ću pjevati, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.