Псалми 38
1 Псалом Давидів. На па́м'ятку. Господи, не карай мене в гніві Своїм, і не завдава́й мені кари в Своїм пересе́рді,
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 бо проши́ли мене Твої стріли, і рука Твоя тяжко спусти́лась на мене,
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Від гніву Твого нема ці́лого місця на тілі моїм, немає споко́ю в костя́х моїх через мій гріх,
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 бо провини мої переросли́ мою го́лову, як великий тяга́р, вони тяжчі над сили мої,
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 смердять та гниють мої рани з глупо́ти моєї.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Ско́рчений я, і над міру похи́лений, цілий день я тиняюсь сумни́й,
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 бо нутро́ моє повне запа́лення, і в тілі моїм нема ці́лого місця.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Обезси́лений я й перемучений тяжко, рида́ю від сто́гону серця свого.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Господи, всі бажа́ння мої — перед Тобою, зідха́ння ж моє не сховалось від Тебе.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Сильно тріпо́четься серце моє, опустила мене моя сила, навіть ясність оче́й моїх — і вона не зо мною.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Дру́зі мої й мої при́ятелі поставали здаля́ від моєї біди, а ближні мої поставали опо́даль.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Тене́та розставили ті, хто чатує на душу мою, а ті, хто бажає нещастя мені, говорять прокля́ття, і ввесь день вимишляють зрадли́ве!
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 А я, мов глухий, вже не чую, і мов той німий, який уст своїх не відкриває.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 I я став, мов люди́на, що нічо́го не чує і в у́стах своїх оправда́ння не має,
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 бо на Тебе наді́юся я, Господи, Ти відповіси́, Господи, Боже мій!
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Бо сказав я: „Нехай не поті́шаться з мене, нехай не несуться вони понад мене, коли послизне́ться нога моя!“
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Бо я до упадку готовий, і передо мною постійно недуга моя,
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 бо провину свою визнаю́, журюся гріхом своїм я!
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 А мої вороги проживають, міцні́ють, і без причини помно́жилися мої не́други.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Ті ж, хто відплачує злом за добро, обчо́рнюють мене, бо женусь за добром.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Не покинь мене, Господи, Боже мій, не віддаляйся від мене,
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 поспіши мені на допомогу, Господи, — Ти спасі́ння моє!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
