Псалми 141
1 Псалом Давидів.
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 Нехай ста́не молитва моя як кади́ло перед лицем Твоїм, підно́шення рук моїх — як жертва вечі́рня!
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 Поклади, Господи, сторо́жу на у́ста мої, стережи́ двері губ моїх!
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 Не дай нахиля́тися серцю моєму до речі лихо́ї, — щоб учи́нки робити безбо́жністю, із людьми, шо чинять пере́ступ, і щоб не ласува́вся я їхніми присма́ками!
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 Як праведний вра́зить мене, — то це милість, а доко́рить мені, — це оли́ва на го́лову, її не відкине моя голова, бо ще і молитва моя проти їхнього зла.
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 Їхні су́дді по скелі розки́дані, та слова́ мої вчують, бо приємні вони.
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7 Як дро́ва руба́ють й розко́люють їх на землі, так розки́дані наші кістки́ над отво́ром шео́лу. (Sheol h7585)
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)
8 Бо до Тебе, о Господи, Владико, мої очі, на Тебе наді́юсь — не зруйно́вуй мого життя!
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Бережи Ти від па́стки мене, що на мене поставили, та від тене́т переступників!
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 Хай безбожні попа́дають ра́зом до сі́тки своєї, а я промину́!
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
