Псалми 138

1 Давидів.

Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

2 Вклоняюсь до храму святого Твого, і сла́влю Іме́ння Твоє за Твоє милосердя й за правду Твою, бо звели́чив Ти був над усе Своє Йме́ння та слово Своє!

Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

3 Удень, як взива́ю, почуєш мене, підбадьо́рюєш силою душу мою!

У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 Усі зе́мні царі прославля́ть Тебе, Господи, бу́дуть, бо почують вони слово уст Твоїх,

Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

5 і бу́дуть співати про Господні доро́ги, бо слава Господня велика,

И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

6 бо високий Госпо́дь, — але бачить низько́го, а гордого Він пізнає́ іздале́ка!

Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

7 Якщо серед тісно́ти піду́, — Ти ожи́виш мене, на лютість моїх ворогів пошлеш руку Свою, і прави́ця Твоя допоможе мені, —

Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

8 для мене Господь оце виконає! Твоя милість, о Господи, вічна, — чи́нів Своєї руки не полиш!

Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.