Псалми 127

1 Пісня проча́н. Соломо́нова.

Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.

2 Даре́мно вам ра́но вставати, допі́зна сидіти, їсти хліб загорьо́ваний, — Він і в спанні́ подасть другові Своє́му!

Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

3 Діти — спа́дщина Господнє, плід утро́би — нагоро́да!

Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

4 Як стрі́ли в руках того ве́летня, так і сини́ молоді́:

Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.

5 блаженний той муж, що сагайдака́ свого ними напо́внив, — не бу́дуть такі посоро́млені, коли в брамі вони говори́тимуть із ворога́ми!

Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.