Псалми 119
1 Блаже́нні непоро́чні в доро́зі, що ходять Зако́ном Господнім!
Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
2 Блаженні, хто держить свідо́цтва Його, хто шукає Його́ всім серцем,
Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
3 і хто кривди не робить, хто ходить путя́ми Його!
Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
4 Ти видав нака́зи Свої, щоб вико́нувати пильно.
Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
5 Коли б же доро́ги мої були пе́вні, щоб держа́тиси Твоїх постано́в, —
Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
6 не бу́ду тоді засоро́млений я, як буду дивитись на всі Твої за́повіді!
Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
7 Щирим серцем я буду Тебе прославля́ти, як навчу́ся зако́нів Твоїх справедливих.
Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
8 Я буду держа́тись Твоїх постано́в, — не кидай же зо́всім мене́!
Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
9 Чим доде́ржить юнак у чистоті свою сте́жку? — Як держа́тиметься Твоїх слів!
Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
10 Цілим серцем своїм я шукаю Тебе, — не дай же мені заблуди́тися від Твоїх заповідей!
Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
11 Я в серці своїм заховав Твоє слово, щоб мені не гріши́ти проти Тебе.
У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
12 Благослове́н єси́, Господи, навчи мене постано́в Своїх!
Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
13 Уста́ми своїми я розповідаю про всі при́суди уст Твоїх.
Устима својим јављам све судове уста Твојих.
14 З дороги свідо́цтв Твоїх раді́ю я, як маєтком великим.
На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
15 Про нака́зи Твої розмовлятиму я, і на стежки́ Твої буду дивитись.
О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
16 Я буду радіти Твоїми постано́вами, сло́ва Твого не забуду!
Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
17 Своє́му рабові пощасти́, щоб я жив, — і я буду держатися сло́ва Твого́!
Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
18 Відкрий мої очі, і хай чу́да Зако́ну Твого я побачу!
Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
19 На землі я прихо́дько, — Своїх заповідей не ховай Ти від мене!
Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
20 Омліва́є душа моя з ту́ги за Твоїми зако́нами кожного ча́су.
Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
21 Насвари́в Ти прокля́тих отих гордуні́в, що вхиля́ються від Твоїх заповідей.
Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
22 Відверни́ Ти від ме́не знева́гу та сором, бо держу́ся свідо́цтв Твоїх я!
Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
23 Теж вельмо́жі сидять та на мене змовля́ються, та Твій раб про постано́ви Твої розмовля́є,
Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
24 і свідо́цтва Твої — то потіха моя, то для мене дора́дники!
Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
25 Душа моя гнеться до по́роху, — за словом Своїм оживи Ти мене!
Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
26 Про доро́ги свої я каза́в, і почув Ти мене, — навчи Ти мене постано́в Своїх!
Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
27 Дай мені розуміти доро́гу нака́зів Твоїх, — і про чу́да Твої я звіща́тиму.
Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
28 Розплива́є зо сму́тку душа моя, постав мене згідно зо словом Своїм!
Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
29 Дорогу неправди від мене відсу́нь, і дай мені з ласки Своєї Зако́на!
Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
30 Я вибрав путь правди, зако́ни Твої біля себе поставив.
Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
31 До свідо́цтв Твоїх я приєдна́вся, — Господи, не посоро́м же мене!
Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
32 Буду бігти шляхо́м Твоїх заповідей, бо поши́риш Ти серце моє.
Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
33 Путь Своїх постано́в покажи мені, Господи, — і я буду держа́тись її до кінця!
Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
34 Дай мені зрозуміти, і нехай я держу́ся Зако́ну Твого́, і всім серцем я буду трима́тись його!
Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
35 Провадь мене сте́жкою Твоїх за́повідей, бо в ній я знайшов уподо́бу.
Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
36 Серце моє прихили́ до свідо́цтв Твоїх, а не до ко́ристи.
Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
37 Відверни мої очі, щоб марно́ти не бачили, — на дорозі Своїй оживи́ Ти мене!
Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
38 Для Свого раба сповни слово Своє, що на страх Твій воно.
Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
39 Відверни Ти від мене знева́гу, якої боюся, бо добрі зако́ни Твої.
Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
40 Ось я прагну нака́зів Твоїх, — оживи́ мене правдою Своєю!
Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
41 І хай зі́йде на мене, о Господи, милість Твоя, спасі́ння Твоє, згідно з словом Твоїм,
Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
42 і нехай відпові́м я тому́, хто словом ганьби́ть мене, бо наді́юсь на слово Твоє!
И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
43 І не відійма́й з моїх уст слова правди ніко́ли, бо я жду Твоїх при́судів!
Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
44 А я бу́ду держа́тися за́вжди Зако́ну Твого́, на вічні віки́!
И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
45 І бу́ду ходити в широ́кості, бо нака́зів Твоїх я шукаю.
Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
46 І бу́ду я перед царя́ми звіща́ти про свідо́цтва Твої, — й не зазнаю я со́рому!
Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
47 І буду я розкошува́ти Твоїми заповідями, бо їх полюбив,
Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
48 і я руки свої простягну́ до Твоїх заповідей, бо їх полюбив, і буду розду́мувати про Твої постано́ви!
Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
49 Пам'ятай про те слово Своє́му рабові, що його наказав Ти чекати мені.
Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
50 Це розра́да моя в моїм горі, як слово Твоє оживля́є мене.
У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
51 Гордуни́ насміхалися з мене зана́дто, та я не відступив від Зако́ну Твого́!
Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
52 Твої при́суди я пам'ята́ю відвіку, о Господи, — і раді́ю!
Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
53 Буря мене обгорну́ла через нечестивих, що Зако́на Твого опускають!
Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
54 Спі́ви для мене — Твої постано́ви у домі моєї мандрі́вки.
Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
55 Я вночі пам'ятаю Ім'я́ Твоє, Господи, і держу́ся Зако́ну Твого́!
Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
56 Оце сталось мені, бо нака́зів Твоїх я держу́ся.
То је моје, да чувам заповести Твоје.
57 Я сказав: „Моя доля, о Господи, щоб держа́тись мені Твоїх слів“.
Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
58 Я благаю Тебе цілим серцем: Учини мені милість за словом Своїм!
Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
59 Я розва́жив доро́ги свої, й до свідо́цтв Твоїх но́ги свої зверну́в.
Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
60 Я спішу́ й не барю́ся вико́нувати Твої заповіді.
Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
61 Тене́та безбожних мене оточи́ли, та я не забув про Зако́на Твого.
Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
62 Опівно́чі встаю я, щоб скласти подяку Тобі за при́суди правди Твоєї.
У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
63 Я при́ятель всім, хто боїться Тебе́, й хто нака́зи Твої береже́!
У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
64 Милосердя Твого, о Го́споди, повна земля, — навчи Ти мене Своїх постано́в!
Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
65 Ти з рабом Своїм добре зробив, Господи, за словом Своїм.
Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
66 Навчи мене доброго розуму та пізнава́ння, бо в заповіді Твої ві́рую я!
Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
67 Доки я не стражда́в, блудив був, та тепер я держусь Твого слова.
Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
68 Ти добрий, і чиниш добро́, — навчи Ти мене Своїх постано́в!
Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
69 Гордуни́ вимишляють на мене неправду, — а я цілим серцем держуся нака́зів Твоїх.
Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
70 Зробилось нечуле, як лій, їхнє серце, — а я розкошу́ю з Зако́ну Твого.
Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
71 Добре мені, що я зму́чений був, — щоб навчитися Твоїх постано́в!
Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
72 Ліпший для мене Зако́н Твоїх уст, аніж тисячі золота й срібла.
Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
73 Руки Твої створи́ли мене й збудува́ли мене́, — подай мені розуму, й хай я навчу́сь Твоїх за́повідей!
Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
74 Хто боїться Тебе, ті побачать мене та й зрадіють, бо я Твого сло́ва чекаю!
Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
75 Знаю я, Господи, що справедли́ві були́ Твої при́суди, і справедли́во мене понижа́в Ти.
Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
76 Нехай буде милість Твоя на розра́ду мені, — за словом Твоїм до Свого раба.
Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
77 Нехай зі́йде на мене Твоє милосердя, — й я жи́тиму, бо Зако́н Твій — розра́да моя.
Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
78 Нехай гордуни́ посоро́млені будуть, бо робили нечесно, а я буду розду́мувати про нака́зи Твої.
Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
79 До ме́не пове́рнуться ті, хто боїться Тебе, — і пізна́ють свідо́цтва Твої.
Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
80 Нехай серце моє буде чисте в Твоїх постано́вах, щоб я не посоро́мився!
Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
81 Душа моя слабне від ту́ги за спасі́нням Твоїм, — чекаю я слова Твого!
Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
82 За словом Твоїм га́снуть очі мої та питають: „Коли Ти потішиш мене?“
Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
83 Хоч я став, як той міх у диму́, та Твоїх постано́в не забув.
Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
84 Скільки днів для Твого раба? Коли при́суда зробиш моїм переслі́дникам?
Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
85 Гордуни́ покопа́ли були мені я́ми, що не за Зако́ном Твоїм.
Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
86 Усі Твої за́повіді справедливі; неправдиво мене переслі́дують, — допоможи́ Ти мені!
Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
87 Ма́лощо не погуби́ли мене на землі, — та я не покинув нака́зів Івоїх!
Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
88 Оживи́ Ти мене за Своїм милосердям, — і я буду триматися свідчення уст Твоїх!
По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
89 Навіки, о Господи, слово Твоє в небеса́х пробува́є.
Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
90 З роду в рід Твоя правда; Ти землю поставив — і стала вона, —
Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
91 усі за Твоїми суда́ми сьогодні стоять, бо раби Твої всі.
По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
92 Коли б не Зако́н Твій, розра́да моя, то я був би загинув в недолі своїй!
Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
93 Я повік не забу́ду нака́зів Твоїх, бо Ти ними мене оживля́єш.
Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
94 Твій я, спаси Ти мене, бо нака́зів Твоїх я шукаю!
Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
95 Чека́ють безбожні забити мене, а я про свідо́цтва Твої розважаю.
Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
96 Я бачив кінець усього́ доскона́лого, але́ Твоя заповідь ве́льми широка!
Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
97 Як я коха́ю Зако́на Твого́, цілий день він — розмова моя!
Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
98 Твоя за́повідь робить мудрішим мене від моїх ворогів, — вона бо навіки моя!
Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
99 Я став розумніший за всіх своїх учителі́в, — бо свідо́цтва Твої — то розмова моя!
Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
100 Став я мудріший за ста́рших, — бо держуся нака́зів Твоїх!
Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
101 Я від кожної злої дороги повстри́мую но́ги свої, щоб держа́тися сло́ва Твого.
Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
102 Я не ухиляюся від Твоїх при́судів, Ти бо навчаєш мене.
Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
103 Яке то солодке слово Твоє для мого піднебі́ння, солодше від меду воно моїм у́стам!
Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
104 Від нака́зів Твоїх я мудріший стаю, тому́ то нена́виджу всяку дорогу неправди!
Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
105 Для моєї ноги Твоє слово світи́льник, то світло для сте́жки моєї.
Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
106 Я прися́г — і дотримаю, що бу́ду держа́тися при́судів правди Твоєї.
Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
107 Перему́чений я аж зана́дто, — за словом Своїм оживи́ мене, Господи!
Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
108 Хай же бу́дуть приємні Тобі жертви уст моїх, Господи, і навчи Ти мене Своїх при́судів!
Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
109 У небезпеці душа моя за́вжди. але́ я Зако́ну Твого́ не забув.
Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
110 Безбожні поставили па́стку на мене, та я не зблуди́в від нака́зів Твоїх.
Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
111 Я навіки свідо́цтва Твої вспадкува́в, бо вони — радість серця мого́.
Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
112 Я серце своє нахили́в, щоб чинити Твої постано́ви, — повік, до кінця́.
Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
113 Сумнівне нена́виджу я, а Зако́на Твого покоха́в.
Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
114 Ти моя охоро́на та щит мій, — чека́ю я сло́ва Твого́.
Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
115 Відступі́ться від мене, злочи́нці, і я бу́ду держатися заповідей мого Бога!
Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
116 За словом Своїм підіпри́ Ти мене, і я жи́тиму, і в надії моїй не завдай мені со́рому!
Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
117 Підкріпи Ти мене — і спасуся, і я бу́ду дивитися за́вжди в Твої постано́ви!
Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
118 Ти пого́рджуєш усіма́, хто від Твоїх постано́в відступа́є, бо хи́трощі їхні — неправда.
Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
119 Всіх безбожних землі відкидаєш, як жу́жель, тому́ покохав я свідо́цтва Твої.
Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
120 Зо стра́ху Твого моє тіло тремти́ть, й я боюсь Твоїх при́судів!
Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
121 Я право та правду чиню, щоб мене не віддав Ти моїм переслі́дникам.
Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
122 Поручи́ Ти на добре Свого раба, щоб мене гордуни́ не гноби́ли.
Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
123 Гаснуть очі мої за спасі́нням Твоїм та за словом правди Твоєї.
Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
124 Учини ж Ти Своєму рабові за Своїм милосердям, і навчи Ти мене Своїх постано́в!
Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
125 Я раб Твій, і зроби мене мудрим, — і свідо́цтва Твої буду знати!
Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
126 Це для Господа час, щоб дія́ти: Зако́на Твого унева́жнили.
Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
127 Тому́ я люблю́ Твої заповіді більш від золота й щи́рого золота.
Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
128 Тому́ всі нака́зи Твої уважаю за слу́шні, а кожну доро́гу неправди нена́виджу!
Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
129 Чудо́ві свідо́цтва Твої, тому́ то душа моя де́ржиться їх.
Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
130 Вхід у слова́ Твої світло дає, недосві́дчених мудрими робить.
Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
131 Я у́ста свої розкриваю й повітря ковта́ю, бо чую жадо́бу до Твоїх заповідей.
Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
132 Оберни́ся до мене та будь милости́вий мені, Як чи́ниш Ти тим, хто кохає Іме́ння Твоє.
Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
133 Своїм словом зміцни мої кро́ки, — і не дай панува́ти надо мною нія́кому про́гріхові.
Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
134 Від лю́дського утиску ви́зволь мене, — і нехай я держу́ся нака́зів Твоїх!
Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
135 Хай зася́є лице Твоє на Твого раба, і навчи Ти мене уста́вів Своїх!
Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
136 Пливуть во́дні пото́ки з оче́й моїх, бо Твого Зако́ну не доде́ржують.
Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
137 Ти праведний, Господи, і прямі́ Твої при́суди,
Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
138 бо Ти наказа́в справедливі свідо́цтва Свої й щиру правду!
Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
139 Ни́щить мене моя ре́вність, бо мої вороги́ позабува́ли слова́ Твої.
Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
140 Ве́льми очи́щене слово Твоє, і Твій раб його любить.
Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
141 Я мали́й і пого́рджений, та не забуваю нака́зів Твоїх.
Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
142 Праведність Твоя — праведність вічна, а Зако́н Твій — то правда.
Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
143 Недоля та у́тиск мене обгорну́ли, — але́ Твої заповіді — моя ро́зкіш!
Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
144 Правда свідо́цтв Твоїх вічна, — подай мені розуму, й бу́ду я жити!
Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
145 Цілим серцем я кличу: почуй мене, Господи, і я бу́ду держа́тись уста́вів Твоїх!
Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
146 Я кличу до Тебе, — спаси Ти мене, і я бу́ду держа́тись свідо́цтв Твоїх!
Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
147 Світа́нок я ви́передив та й вже кличу, Твого сло́ва чека́ю.
Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
148 Мої очі сторо́жі нічні́ випере́джують, щоб про слово Твоє розмовляти.
Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
149 Почуй же мій голос з Свого милосердя, о Господи, оживи Ти мене́ з Свого при́суду!
Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
150 Набли́жаться ті, що за чином гане́бним ганя́ють, від Зако́ну Твого далекі,
Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
151 та близьки́й Ти, о Господи, а всі Твої за́повіді — справедливість!
Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
152 Відда́вна я знаю свідо́цтва Твої, бо навіки Ти їх закла́в!
Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
153 Подивись на недолю мою та мене поряту́й, бо я не забуваю Зако́ну Твого́!
Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
154 Вступи́ся за справу мою й мене ви́зволи, за словом Своїм оживи Ти мене!
Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
155 Від безбожних спасі́ння дале́ке, бо вони не шукають Твоїх постано́в.
Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
156 Велике Твоє милосердя, о Господи, оживи́ Ти мене з Свого при́суду!
Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
157 Багато моїх переслі́дників та ворогів моїх, — але від свідо́цтв Твоїх не відхиля́юсь!
Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
158 Бачив я зрадників й бри́дився ними, бо не де́ржать вони Твого сло́ва.
Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
159 Подивися: люблю́ я накази Твої, — за милосердям Своїм оживи́ мене, Господи!
Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
160 Правда — підва́лина слова Твого, а при́суди правди Твоєї — навіки.
Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
161 Безневи́нно вельмо́жі мене переслі́дують, та серце моє Твого слова боїться.
Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
162 Радію я словом Твоїм, ніби здо́бич велику знайшов.
Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
163 Я неправду нена́виджу й бри́джуся нею, — покохав я Зако́на Твого́!
Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
164 Сім раз денно я сла́влю Тебе через при́суди правди Твоєї.
Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
165 Мир великий для тих, хто кохає Зако́на Твого, — і не мають вони спотика́ння.
Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
166 На спасі́ння Твоє я наді́юся, Господи, і Твої заповіді вико́ную.
Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
167 Душа моя де́ржить свідо́цтва Твої, і я сильно люблю́ їх.
Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
168 Я держу́ся нака́зів Твоїх та свідо́цтв Твоїх, бо перед Тобою мої всі доро́ги!
Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
169 Блага́ння моє хай набли́зиться перед лице Твоє, Господи, за словом Своїм подай мені розуму!
Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
170 Нехай при́йде молитва моя перед лице Твоє, — за словом Своїм мене ви́зволь!
Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
171 Нехай у́ста мої вимовля́ють хвалу́, бо уста́вів Своїх Ти навчаєш мене.
Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
172 Хай язик мій звіща́тиме слово Твоє, бо всі Твої за́повіді — справедли́вість.
Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
173 Нехай буде рука Твоя в поміч мені, бо я вибрав нака́зи Твої.
Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
174 Я пра́гну спасі́ння Твого, о Господи, а Зако́н Твій — то ро́зкіш моя!
Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
175 Хай душа моя буде жива́, і хай сла́вить Тебе, а Твій при́суд нехай допоможе мені!
Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
176 Я блукаю, немов та овечка загу́блена, — пошукай же Свого раба, бо я не забув Твоїх за́повідей!
Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
